Artnit

Kana je veoma zanimljiva baštenska biljka, koja može da bude ukras ne samo vrtova i vrtnih gredica, već i terasa i balkona. Kombinovana sa letnjim cvećem stvara živopisne aranžmane. Ako je njena nega pravilna i odgovara joj mesto na koje je posađena cvetaće veoma intenzivno i bogato od proleća sve do kasne jeseni.

Iz napuštenog vrta prolepršao je ovda-onda gdekoji list pored osvetljenog prozora odnoseći u tamu svetlu prugu na svome naličju. Ta tama kao da je uzmicala, povlačila se, da bi u sledećem trenutku ponovo jurnula, ostala nepokretna kao zid ispred prozora. Bila je svet za sebe. Kao roj crnih neprijatelja prekrila je zemlju i pobila ljude, ali ih prognala, ili učinila nešto što im je zatrlo svaki trag.

Cveće floks, ili kako se u narodu češće naziva plamenac ili plameni cvet, nekada veoma često u seoskim vrtovima, i danas je omiljena baštenska biljka koja ukrašava mnoge vrtove. Neobični cvetovi, različitih sjajnih boja koji privlače leptire unose vedrinu u svaki prostor doma.

La Tête au carré, ili u prevodu sa francuskog jezika kvadratna glava je neobična biblioteka u Nici, koju je dizajnirao francuski vajar i slikar, ruskog porekla Saša Sosno. U ogromnoj i čudnoj kocki u obliku ljudske glave savršeno se stapaju umetnost i obrazovanje. Njen čest naziv Razmišljanje u kutiji nosi optužujuću, ali jasnu metaforu.

... I zato ja, dok u mislima posmatram i razmišljam o državama koje danas u svetu postoje, svuda vidim, tako mi Boga, samo neku zaveru bogatih, koji se, tobož za račun i u ime državnih interesa, bore jedino za svoje lične interese (...) Pa ipak ovi nevaljalci, koji su u svojoj nezajažljivoj gramžljivosti međusobno podelili sva dobra, koja bi inače bila dovoljna za potrebe sveg stanovništva, kako su oni ipak daleko od onog blagostanja koje uživaju Utopljani! Tamo je novac sasvim izbačen iz upotrebe, a time su odstranjeni i uslovi za pojavu gramžljivosti za zlatom.

Jedna od najpoznatijih slika francuskog impresionističkog slikara Frederika Bazila je Porodični skup, ili kako se još često naziva Porodični portreti, koja je završena 1867. godine. Snažni kontrasti na slici pokazuju njegovu naklonost za svetlost na jugu Francuske. Ova slika se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Neobični pojedinačni mirisni, najčešće uspravni, a ponekad viseći ili horizontalni cvetovi magnolije poslednjih godina sve više ukrašavaju vrtove. Nazivaju je i kraljicom prolećnog cveća zbog izuzetno bogatih i raskošnih cvetova u raznovrsnim bojama. Uz njen cvet se vezuju različita simbolična značenja.

Među umetnostima datim čovečanstvu nema nijedne čiji glavni predmet nisu dela prirode, bez kojih one ne bi mogle postojati i od kojih toliko zavise da postaju, tako reći, glumci i prikazivači onoga što priroda obelodanjuje.

Najpoznatije filozofsko delo, Misli francuskog naučnika, književnika i filozofa Bleza Paskala, prvi put je objavljeno 1670. godine. Kroz spoznavanje čoveka i bespoštedno opisivanje ljudske situacije, on stvara sliku čoveka izgubljenog u svetu, koji u traganju za smislom čuva svoje dostojanstvo. Uticaj ovog dela prevazilazio je stručno područje filozofije, pa je u Francuskoj veoma brzo dobilo status klasičnog dela književnosti.

Jedan od najstudioznije razvijenih likova i jedini lik koji se ne pojavljuje samo u jednom presudnom trenutku sudbine u romanu Ive Andrića, Na Drini Ćuprija je Lotika. Ivi Andriću je inspiracija za istoimenu junakinju bila Jevrejka Lotika Cilermajer, najstarija od tri sestre Cilermajer koje su se krajem XIX veka doselile iz Krakova u tadašnju austrougarsku provinciju Bosnu i Hercegovinu. Lotika je uspešno vodila čuveni višegradski hotel, Calerov hotel, koji je brzo dobio naziv Lotikin hotel, u kojem se i Ivo Andrić sprijateljio sa svojom budućom junakinjom.