Pero
Rajner Marija Rilke - I voleti je dobro: jer ljubav je teška
Mi malo znamo, ali da se moramo držati teškog, to je izvesnost koja nas neće napustiti. Dobro je biti osamljen, jer osamljenost je teška; okolnost da je nešto teško mora nam biti razlog više da ga i tvorimo.
Anđeo čuvar
Aleksandar Blok je ispevao više od osamsto pesama svojoj ženi, glumici Ljubi Dmitrijevnoj Mendeljejevnoj, što je jedinstven molitvenik u svetskoj poeziji. Ona je kao tamnooka devojčica zlatne kose u zelenom Šahmatovu obeležila njegovo detinjstvo prijatnim uspomenama, a sa njom se venčao 1903. godine. Svoju poznatu pesmu Anđeo čuvar napisao je uoči godišnjice njihovog venčanja, a objavljena je 17. avgusta 1906. godine.
Simona de Bovoar - Ljubav je prirodna fatalnost, kao glad ili žeđ
- On te je stvarno volio, rekoh.
- Volio me je, ali za sebe; ljubav je prirodna fatalnost, kao glad ili žeđ. Naša ljubav je bila samo slučaj među hiljadu drugih. Pogleda me s ustručavanjem: Znam ja da ima i drugih ljudi koji se vole...
Ivan Sergejevič Turgenjev - Sve je dim i para
On je gledao - gledao, pa ga obuze čudno razmišljanje… Sedeo je sam u vagonu: niko mu nije smetao. - “Dim, dim“, - ponovi on nekoliko puta; i sve mu se najedanput učini da je dim, sve, njegov lični život, ruski život - sveljudsko, naročito sve rusko.
Milan Rakić - Dolap
Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
Stoji kao spomen iz prastarih dana.
Njegovu sam škripu kao dete čuo.
Stara, gruba sprava davno mi je znana.
Andre Moroa - Pismo Gijoma Fontana Dolores Garsiji
Da, besumnje, sviđa mi se da moja nimfa, na svoj način, bude postojana. Ni ja, takođe, ne zaboravljam časove ushićenja. Evo, uskoro će biti godinu dana, Lolita, kako smo se prvi put sreli. Na tu godišnjicu, ako budeš u Limi, uđi u malu baroknu crkvu Svete Magdalene i pomisli na mene jedan trenutak. Ne žrtvuje se ceo život nekom ko je večno otsutan; može mu se daroviti jedan trenutak - i jedna molitva...
Vlati trave
Zbirka Vlati trave, koja ruši granice poetske forme i ima čak i prozni oblik nastajala je od 1850. godine, a Volt Vitmen će je menjati i usavršavati do svoje smrti. Prvo izdanje zbirke koje je sam finansirao bilo je odštampano u lokalnoj štampariji u pauzama kada radnici nisu imali posla. Knjiga sa zlatnim slovima na koricama na kojima je pisalo Vlati trave i umesto imena stajao samo gravirani portret Vitmena delo Samjuela Holiera, slika “običnog“ čoveka u pantalonama i košulji, sa rukama na kukovima i šeširom na glavi zamišljenog pogleda, objavljena je u Njujorku u julu 1855. godine. Ova zbirka nije doživela očekivano interesovanje kod domaće publike i ono što joj je nedostajalo, po mišljenju nekih od kritičara bile su primese umetnosti.
Na septembarskoj plaži
Završni sonet svoje poezije Na septembarskoj plaži Stevan Raičković je napisao u Herceg Novom 1991. godine. Ovaj sonet prožet osećanjima, iluzijama, slikama i mislima uneo je u poslednje izdanje zbirke pesama Kamena uspavanka, koje je objavljeno 1998. godine. Stevan Raičković kaže da je i ovaj sonet, kao i neki drugi njegovi, "sastavljen od prvog do poslednjeg slova u glavi...", u trenutku kada je iznad osunčane plaže u gromoglasnom brišućem letu preletela grupa jugoslovenskih vojnih aviona.
Carevo novo odelo
Hans Kristijan Andersen je bajku Carevo novo odelo (Kejserens nye Klæder) prvi put objavio sa bajkom Mala sirena u Kopenhagenu, 7. aprila 1837. godine, kao treći i poslednji nastavak njegovih bajki za decu. Ova bajka je postala veoma popularna i prilagođena je različitim medijima, a njen naslov i izraz "car nema odeću" i njihove varijacije se koriste u brojnim radovima, u savremenoj pop kulturi i u političkom kontekstu.
Žorž Sand - Priroda posjeduje tajnu sreće, i niko nije umio da joj je otme
Radni čovjek je, sa svoje strane, suviše opterećen, suviše nesrećan, i suviše strahuje za budućnost da bi mogao uživati u ljepoti prirode i čarima seoskog života. I za njega zlatna polja, lijepe livade, gorde životinje predstavljaju džakove talira od kojih će on imati samo slab udio, nedovoljan za njegove potrebe, a ipak ih treba napuniti svake godine, te proklete džakove, da bi se zadovoljio gospodar i platilo pravo da čovjek živi vrlo skromno i bijedno na njegovom zemljištu.
Pero