Pero
Božićna zvona
Američki pesnik Henri Vodsvort Longfelou je pesmu Božićna zvona, na kojoj je zasnovana poznata Božićna pesma Čuo sam zvona na Božić, napisao 25. decembra 1863. godine, u vreme kada ishod američkog građanskog rata još nije bio jasan. Štaviše, njegov najstariji sin je bio u vojnoj službi bez njegovog blagoslova i nedavno je bio ranjen, a postojala je i mogućnost paralize, a njegova supruga Fani umrla je pre dve godine od opekotina koje je zadobila kada se njena haljina zapalila.
Hrast i trska
Hrast i trska je poznata basna antičkog grčkog pisca Ezopa. Ona se pojavljuje u mnogim verzijama: u nekima se mnogo trski obraća hrastu, a u kasnijoj prerađenoj verziji hrast se spori sa vrbom. Pošto je ovo jedna od retkih basni bez ljudskih i životinjskih likova, temu su često koristili umetnici i ilustratori. Od najranijeg štampanog izdanja do slika i drvoreza, oni su uživali u kontrastnim dijagonalama sa vertikalama i horizontalama slikovnog prostora, kao i u teksturama savitljive trske i čvrstog stabla hrasta.
Džon Fante - Nanos godina prekrio me kao planina peska
Čudno vreme za mene. Sedeo sam pored nje, nesposoban da se pomolim, da artikulišem osećanje prema Hristu. Ali sve mi se vratilo, sećanje na stare dane kad sam bio dečak, i kada je to prohladno i melanholično mesto toliko značilo. Od početka je pretpostavila da ću se vratiti crkvi zajedno sa njom. To je izgledalo kao prava stvar, nešto što svakako treba uraditi.
Božji ljudi
Zbirka priča Božji ljudi Bore Stankovića smatra se za jednu od najlepših zbirki priča srpskog realizma. Nju čini 21 kratka priča, od kojih se svaka može posmatrati odvojeno, ali sve one ipak čine jednu neraskidivu celinu. U njoj pisac slika ljude koji su odbačeni od svih, prosjake i poremećene, gubave, bolesne koje povezuje usamljenost i posebnost, a svako živi u nekom svom nestvarnom svetu.
Golub i pčela
Kratka narodna priča Golub i pčela ima za cilj da pouči. Junaci priče su golub i pčela koji svojim postupcima predstavljaju veran odraz ljudi i upućuju na humanost. Kroz postupke goluba i pčele u priči su nagoveštene poruke: Dobro čini i dobrom se nadaj, Jedna dobra usluga zaslužuje drugu, Prijatelj u nevolji je zaista prijatelj i Pomozi onome ko je u nevolji.
Herman Melvil - Ah, sreća se udvara svetlosti, pa mislimo da je svet veseo; ali beda se krije visoko, pa onda mislimo da bede i nema
Njegovo siromaštvo je veliko; ali njegova samoća - pravi užas! Zamislite samo. Nedeljom je Vol Strit pust kao Petra; a svake noći je pustinja. Isto je i s ovom zgradom, jer radnim danima vri kao u košnici, a noću odjekuje od turobne pustoši, dok nedeljom uopšte nema nikog. I ovde Bartlbi svija sebi dom; jedini posmatrač pustinje koju je video onako pretrpanu - neka vrsta bezazlenosti i preobraćenog Marija razleže se ruševinama Kartagine!
Lav i divlji vepar
Dositej Obradović je preveo basne antičkog grčkog pisca Ezopa, a uz njih je napisao naravoučenija, koja se mogu shvatiti i kao mali eseji na temu basne. Tako i poznata basna Lav i divlji vepar pored svoje moralne pouke sadrži i naravoučenije Dositeja Obradovića koje nosi njegov lični pečat.
Agota Kristof - Reči koje definišu osećanja veoma su neodređene
Počinjemo da pišemo. Imamo dva sata da obradimo temu i dva lista papira na raspolaganju.
Nakon dva sata razmenjujemo listove, svaki od nas ispravlja pravopisne greške drugome uz pomoć rečnika i na dnu stranice piše: "Dobro", ili "Nije dobro". Ako je "Nije dobro", bacamo sastav u vatru i pokušavamo da obradimo istu temu na sledećem času. Ako je "Dobro", možemo da prepišemo sastav u Veliku Svesku.
Barok u književnosti
Barok je opšti stil umetnosti i književnosti u XVI i XVII veku, koji se nadovezuje na renesansu. Njegovo vremensko određenje uglavnom obuhvata razdoblje između 1570. i 1670. godine. Umetnički izvor baroka je renesansa a duh katolički reakcionizam. Književnost baroka razvija se u senci kontrole katoličke reakcije, a na književno stvaralaštvo posebno utiču ideje katoličke crkve o čoveku i životu. Nasuprot renesansnom optimizmu, veri u život i čovekovu snagu, u baroku se pripoveda ljudska nemoć i ništavnost ovozemaljskog života. Misao i rasprave o smrti postaje centralna tema crkvene literature i snažno utiče na književnost baroka.
Kondir
Pesma Kondir Milana Rakića je inspirisana zavetnim kosovskim iskustvom. Prvi put je objavljena 1910 godine u Srpsko-hrvatskom almanahu. Ova pesma predstavlja neobično spajanje tradicionalnog i modernog u dijalogu sa kosovskom tradicijom, kao i spajanje sa poetikom Milana Rakića. Jednim delom je povezana sa rodoljubivim pesmama iz ciklusa s naslovom Na Kosovu, drugim za temu drage čije ime priziva u prvom stihu, a trećim za refleksivne pesimističke pesme.
Pero