Pero
Lisica i grožđe
Lisica i grožđe je basna antičkog grčkog pisca Ezopa. Iako opisuje čisto subjektivno ponašanje, izraz "kiselo grožđe" koje se razvija iz nje se često koristi u svakodnevnom govoru, kao ilustracija za stanje kognitivne disonance, a po njoj se naziva mehanizam odbrane, jedan oblik racionalizacije u psihologiji. Izraz "kiselo grožđe" se često određuje kao pokušaj da se umanji značaj nedostignutog uspeha i pred sobom i drugima opravda neuspeh.
Naš stari dome
Brojne elegije Alekse Šantića imaju porodično-intimni karakter. I u njegovoj pesmi Naš stari dome koju je napisao 1906. godine, koja predstavlja intimnu ispovest iskazana je tuga za prošlim vremenima sreće i spokoja, bol za porodicom i porodičnom toplinom, osećanje usamljenosti. Ova melanholična, lirska priča u stihovima o prolaženju mladosti i porodične sreće je obojena tamnim i mračnim tonovima.
Miloš Crnjanski - O Aleksi Šantiću
Sedeo je, nad Neretvom, uz kafu, sa jednom bolesnom izmučenošću, koja je volela još samo sveće i mesečinu. Ni o svojoj rodoljubivoj poeziji nije hteo da govori. U životu ne videh čoveka tako stidljive čistote i žudi. Nijedna prljava reč, nijedan mesnati osmeh, nedeljama. Nikad se nije ženio i kad mu opisah Onu, koju je godinama voleo, pesnik ljubavi samo odmahnu rukom. Ako bude ispalo da ga proglase malim pesnikom, sećaću se kako je sve u noći i večeru njegov lik prelivalo zanosom. Voleo je zemlju, a neku duboku i strasnu stidljivost imao je i u toj najdužoj ljubavi.
Žaba i vo
Basna Žaba i vo se pripisuje antičkom grčkom basnopiscu Ezopu. Postoje klasične verzije ove basne na grčkom i latinskom jeziku, kao i nekoliko latinskih verzija u srednjem veku. Basna se odnosi na žabu koja se pokušava naduvati do veličine vola, ali eksplodira u tom pokušaju i obično se primenjuje na društveno-ekonomske odnose.
Jovan Jovanović Zmaj - Božić, božić bata
Danas celim svetom
Heruvimi lete
Danas će se rodit'
Hristos malo dete.
Naš Božić
Pripovetka Naš Božić Bore Stankovića objavljena je 1900. godine. Ona pripada zbirci pripovedaka Stari dani koja je obojena utiscima i sećanjima na vremena koja su prošla. U njoj se daje melanholična slika intimne porodične atmosfere koju određuje smrt domaćina, glave porodice koji za sobom ostavlja sina, dečaka koji je nespreman da preuzme vođenje kuće. Majka i sin koji su na neki način bili obeleženi i izdvojeni iz patrijahalne zajednice, postaju njen deo, a praznik koji se svodi na lični dobija elemente kolektivnog doživljaja.
Džordž Orvel - Prestanite da jurite za tim za čim jurite!
Pitao sam se šta je to u nama pa smo svi proklete budale. Zašto ljudi, umesto što troše vreme na idiotizme, ne prošetaju i razgledaju okolinu? Ovaj ribnjak, na primer - i sve ono što je u njemu. Daždevnjake, vodene puževe, vodene bube, tularce, pijavice i bog zna koliko drugih stvari koje se mogu videti mikroskopom. Misterija njihovih života, tamo, pod vodom. Mogli ste provesti ceo život gledajući ih, deset života čak, i još uvek ne biste stigli do kraja čak ni ovog ribnjaka. I sve to vreme bi u vama bio živ osećaj čuđenja, onaj poseban plamen koji gori u vama. To je jedina stvar vredna življenja, a mi je ne želimo.
Petao i lisica
Poznata basna antičkog grčkog pisca Ezopa Petao i lisica se zasniva na jednostavnom dijalogu, pitanjima i odgovorima između dva glavna karaktera, petla i lisice koji su predstavljeni kao stereotipi. Narativna struktura je kratka, a na kraju ima svoju moralnu pouku, koja je prevazišla svoje vreme i postala univerzalna.
Luj Ferdinand Selin - Svet vas napušta mnogo pre vašeg konačnog odlaska
U stvari, sve više sam ličio na Baritona, baš me je bilo briga. Sve što mi je Robinson pričao o svojim pustolovinama u Tuluzi nije više za mene predstavljalo živu opasnost. Uzalud sam se trudio da se uživim u njegov položaj, njegov slučaj mi je mirisao na bajato. Ma šta se govorilo i tvrdilo, svet vas napušta mnogo pre vašeg konačnog odlaska.
Bajka o jelki
Grantræet ili kako se često prevodi sa danskog jezika kao Jelka ili Bajka o jelki je poznata bajka Hansa Kristijana Andersena, koja je obojena božićnom atmosferom. Prvi put je objavljena 21. decembra 1844. godine sa bajkom Snežna kraljica u Kopenhagenu u Danskoj. Kroz priču o sudbini jedne božićne jelke izražava se dubok pesimizam i naglašava kako deca treba da uživaju u zadovoljstvima i da budu deca koliko god mogu, jer će ih vrlo brzo raniti surova realnost života odraslih.
Pero