Artnit

Uz malo kreativnosti i veštine stare komade nameštaja, koji su izgubili sjaj ili nisu više moderni možete da pretvorite u moderne i upečatljive komade. Sa malo boje nekim novim tkaninama ili tapetama možete da osvežite neugledni ormar, komodu, stočić ili stolicu, a vredne komade starog nameštaja otrgnete od zaborava i tako potpuno promenite izgled enterijera doma.

Doktrina francuskog ekonomiste i političkog filozofa Pjera Žozefa Prudona postala je osnova radikalnih i anarhističkih teorija. U svom poznatom delu Šta je svojina, koje je objavio 1840. godine, na pitanje šta je svojina odgovora - svojina je krađa, a pojedinci imaju previše samo tako što druge lišavaju i onoga dovoljnog. On osuđuje zloupotrebu koncentrisane ekonomske moći i zalaže se za ukidanje privatne svojine. Sintezu jednakosti i nezavisnosti vidi u slobodi kao "trećoj formi društva", što je teorijski razradio u delu Sistem ekonomskih protivrečnosti ili Filozofija bede.

Kočije su često predstavljane u svim oblicima antičke umetnosti. Poznate su Etrurske kočije iz druge četvrtine VI veka pre nove ere, koje su pronađene u grobnici u Monteleone di Spoleto, naselju u okrugu Peruđa u Italiji 1902. godine, zbog čega se nazivaju Kočije Monteleone. Ovaj primerak je verovatno napravljen za ceremonijalne svrhe pre spuštanja u grobnicu njegovog vlasnika i sahranjene sa njim, jer se više nisu koristile u ratovanju od VI veka pre nove ere. Ove izuzetno očuvane kočije se danas nalaze u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

Anri Ruso je bio veoma poznat po slikama na kojima prikazuje scene iz džungle, za koje je dobijao inspiraciju iz ilustrovanih knjiga i iz poseta Botaničkoj bašti u Parizu. Fotografija flamingosa ga je inspirisala da 1907. godine naslika sliku Flamingosi, na kojoj je pokušao da izrazi "scenu nalik snu", tako što su ljiljani viši od flamingosa, a u pozadini je deo džungle. Ova slika se danas nalazi u privatnoj kolekciji.

Moja tetka, Meri Biton, moram da vam ispričam, umrla je od posledica pada s konja kad je u Bombaju izjahala da se nadiše vazduha. Vest o nasledstvu stigla mi je jedne večeri, gotovo u istom trenutku kad je usvojen zakon kojim je ženama dato pravo glasa. Pismo od advokata skliznulo je u moje poštansko sanduče i, kad sam ga otvorila, videla sam da mi je tetka ostavila pet stotina funti godišnje do kraja života. Od to dvoje - prava glasa i novca - novac mi je, priznajem, izgledao neuporedivo važniji.

"Početkom 1944. godine slomio sam nogu i nakon te nesreće sledio je srčani udar. U stanju nesvesti doživeo sam delirijume i vizije koji su verovatno počeli dok sam se nalazio na granici života i primao kiseonik i injekcije kamfora. Slike su bile toliko silovite da sam zaključio kako se nalazim blizu smrti... Činilo mi se da se nalazim visoko u vasioni. Daleko ispod video sam zemaljsku kuglu, koja se kupala u veličanstvenoj plavoj svetlosti. Video sam duboko plavo more i kontinente...

Bela rada, poznata pod raznim imenima kao što su krasuljak, tratinčica, belka, katarinčica, margetica, ovčica, gusja ružica je veoma poznata ukrasna i lekovita biljka. Kao samonikla, na livadama raste uglavnom biljka sa belim cvetom. Medonosna je i rado je posećuju pčele. Kada se njeni kultivari, sa raznovrsnim bojama cvetova gaje kao baštenska biljka unose vedrinu u svaki vrt, a lepo izgledaju i u žardinjerama, saksijama na terasama i balkonima.

Pored svoje osnovne funkcije pokazivanja tačnog vremena, zidni sat sve češće postaje zanimljiv detalj, koji ulepšava i upotpunjuje svaki prostor u domu. Idealan je za dekorisanje zida, jer daje novu dimenziju prostoru, čineći ga razigranim i lepršavim.

Pesma nad pesmama, poznata i kao Pesma Solomonova (na hebrejskom jeziku Šir ha-Širim) je zbirka lirskih ljubavnih pesama, koja se čitala za vreme Pashe. Naslov pesme može da ukaže da je pesmu napisao Solomon 965. godine pre nove ere ili da je o njemu. Neka jevrejska predanja ovu pesmu pripisuju Jezekiju, a prisustvo nekih novijih izraza ukazuje da pesma verovatno datira posle Solomona, a moguće je da su novi izrazi nastali kao rezultat uređivačkih intervencija u kasnijem periodu.

Toj slici treba da suprotstavimo sliku robne kuće u svoj njenoj veličini, građevine koja je zbrisala sa zemlje čitav blok zgrada, trgovačko sunce velikog grada kome služi 3 000 lica primajući 20 000 mušterija dnevno na 40 000 m². Radnja sa slobodnim ulazom u istom nivou sa trotoarom, gde ulaz ne podrazumeva moralnu obavezu kupovine, a ta je sloboda tako očevidna u tom otvorenom prostoru anonimnom za bezličnog posetioca, prijatnom za plašljive, bojažljive, za štedljive, privlačnom za kokete, sa svojim ogromnim izlozima koji se pružaju na ulicu svuda oko palate, a namenjeni su očima i željama.