Artnit

Gasterija je sukulentna biljka, koja je veoma skromna i otporna. Mnoge vrste dobro podnose malu količinu svetla, i mogu da se gaje kao sobne biljke. Ako se gasterija pravilno neguje ona dobro napreduje i može da procveta. Njeni cvetovi raznih boja se postepeno otvaraju i cvetanje dugo traje.

Crna žuna (Driocopus martius) je jedna od najvećih vrsta iz porodice detlića (Picidae). Zbog boje perja naziva se crni detlić. Živi u većem delu Evrope, osim Velike Britanije i Islanda u mešovitim, listopadnim i četinarskim šumama od ravnica do gornje šumske granice. Može ponekad da se vidi u oblastima blizu naselja.

Ljubav je, najzad, i najviši produkt kulture. Kod primitivnih ljudi ne postoji ljubav nego prohtev, ni san nego požuda. Što je veća kultura jednog naroda, u toliko je ljubav dublja, jer je komplikovanija i fatalnija. Žena nije više ženka nego ličnost, znači mnogostruka lepota: umetničko delo, duša i duh. Zbog ovog je osećanje ljubavi tesno vezano za nečiju inteligenciju i dobrotu.

Episcija je zanimljiva sobna biljka, koja je srodna afričkoj ljubičici, i otuda i njen čest naziv plamena ljubičica. Nega episcije nije komplikovana, a treba imati u vidu da je svim njenim vrstama potrebno više vode nego afričkim ljubičicama i da će napredovati ako im se obezbedi dovoljno vlage. Možete da gajite episciju kao puzavicu u prvom planu saksije, a uspravne biljke u pozadini, ili da posadite dve ili više sorti episcije u velikoj saksiji. Ona će dobiti dodatnu vlagu i biti veoma bujna ako se gaji u korpi napunjenoj mahovinom, u staklenoj posudi za ruže ili u malom akvarijumu.

Slike čuvene meksičke slikarke Fride Kalo predstavljaju autobiografske artefakte tradicionalnog i živog meksičkog kolorita. Većinu njenih slika čine autoporteti koji su prožeti fizičkim bolom, duševnom patnjom, mislima o ljubavi i smrti. Njena poznata slika Dve Fride nastala je 1939. godine, u istom periodu kada se posle brojnih razočarenja razvodi zvanično od meksičkog slikara Dijega Rivere. Smatra se da ova slika prikazuje njen dubok bol zbog gubljenja muža. Slika se danas nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Meksiko Sitiju.

Mediteranski stil uređenja kuhinje je povezan sa jugom Evrope, naročito Francuske, Italije, Španije i Grčke i istovremeno se prepliće sa stilovima koji su popularni u kontinentalnim delovima ovog regiona. U mediteranskoj kulturi kuhinje su središnje mesto okupljanja, a jedna od karakteristika mediteranskog stila uređenja je što stvara osećaj topline i udobnosti u kuhinji. Ovaj stil je u svojoj osnovi jednostavan, lagan i funkcionalan.

Ahimenes je sličan petunijama i zbog nežne stabljike je odličan izbor za viseće saksije i korpe. Može se oblikovati i vezivati za podlogu ili potporni štap i gajiti kao uspravna biljka u saksiji ili u žardinjeri, na terasi ili balkonu. Gaji se i kao baštenska biljka, a u poslednje vreme i kao sobna biljka. Zbog svog zanimljivog izgleda ima mnoštvo imena, kao što su magični cvet, suze udovice, Kupidonov luk, ili vrela vodena biljka.

Za danskog filozofa Serena Kjerkegora osnovni cilj estetskog životnog stila se sastoji u neposrednom jedinstvu unutrašnjosti i spoljašnjosti, koje podrazumeva čisto i potpuno uživanje. Estetsko-čulno on posmatra kao nešto demonsko i strastveno, a življenje po estetskim načelima kao greh. Razmatranje estetskog načina života u svom delu Ili - Ili počinje pitanjem: "Šta je pesnik?" I odgovara: "Nesrećnik koji krije duboke bolove u svome srcu, ali čije su usne tako oblikovane da, kada jecaji i krici prelaze preko njih, to odjekne kao lepa muzika."

Popeo sam se u sobu, uz prašnjave stepenice Bunker Hila, pored čađavih baraka, uz tu mračnu ulicu, pesak, nafta i kolomaz gušili su jalova stabla palmi koje su stajale kao umirujući zatočenici, okovane za male delove tla, sa crnim pločama koje prekrivaju njihova podnožja. Prašina i stare zgrade i stari ljudi koji sede kraj prozora, stari ljudi koji teturavo izlaze napolje, stari ljudi koji se bolno kreću mračnim ulicama.

Crna roda (Ciconia nigra) je kao i bela roda (Ciconia ciconia) jedina vrsta iz porodice roda (Ciconiidae) koja se gnezdi u Evropi. Živi u vlažnim i močvarnim, listopadnim nizijskim šumama, često u blizini močvara i manjih potoka u nekim delovima severne i istočne Evrope. Crne rode koje žive u Evropi su ptice selice, a one koje žive u južnim delovima Afrike stanarice. Veoma je oprezna i plašljiva i živi povučeno, uvek daleko od ljudskih naselja.