Artnit

Izgleda da je strah postao sveobuhvatan u tom smislu da više ni u jednom području društva ne važi perspektiva straha. Strah je postao ono osećanje koje upravlja javnošću, i dosta društvenjaka tvrdi da se današnje društvo najbolje može opisati kao "kultura straha". Strah je postao kulturno uslovljena lupa kroz koju posmatramo svet.

Neistorijski ciklus čine narodne epske pesme koje govore o ličnostima i događajima koji nisu poznati istoriji. Mnoge od ovih pesama pre spadaju u lirsko-epsku nego u epsku poeziju i podsećaju na bajke. U njima se opevaju motivi iz običnog, svakodnevnog života, porodičnih i društvenih odnosa, kao i različita verovanja i običaji.

Američka slikarka Meri Kasat je bila najpoznatija po svojim izražajnim slikama žena i dece u svakodnevnim scenama. Njene slike izražavaju duboku nežnost i ljubav prema deci. Često je slikala devojčice koje su nosile ogromne šešire. Devojčica sa ozbiljnim izrazom lica, na slici Dete sa slamnatim šeširom iz 1886. godine, koja se danas nalazi u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu, izdvaja ovu sliku od njenih ostalih portreta.

Pampas trava je višegodišnja ukrasna trava, koja se često gaji u vrtu zbog zanimljive forme. Velike svilenkaste metlice krase njenu stabljiku, od kasnog leta do sledećeg proleća, ako zima ne obiluje padavinama. Pošto mogu da traju devet do deset meseci, one su veoma neobičan ukras u vrtu, a koriste se i za pravljenje cvetnih aranžmana.

Čovek ima sposobnost da stvara simbole i pomoću njih komunicira. U odnosu sa svetom to mu daje samostalnost, jer predmete može da zameni njihovim simbolima. Ali, istovremeno ga to udaljava od stvarnog sveta, plaši i uznemirava. Ma koliko opasnost bila udaljena, često se shvata kao pretnja njemu lično, konstruišu se imaginarne pretnje i njegov strah postaje mnogo veći. Filozof Ernest Kasirer u Eseju o čoveku piše o tome:

Devojka cara nadmudrila je poznata narodna novela zagonetka, u kojoj siromašna devojka postiže uspeh dovitljivim odgovorima na neobična pitanja. U njoj je mudrost postavljena kao najveći ideal, a siromašna devojka koja uspeva da nadmudri cara u umnom nadmetanju biva nagrađena udajom za njega. Ovu novelu zapisao je Vuk Popović, sveštenik iz Risna i poslao je Vuku Stefanoviću Karadžiću.

Bombaj ili Mumbaj? Do 1955. godine bio je Bombaj. Mumbaj je, na marati jeziku, ime lokalne boginje, Mumbadevi. U doba pre Hrista, Ptolomej ga je krstio Heptanesija, grad sa sedam ostrva. Potom su ga naši susedi, Portugalci, nazvali Bom Bahia, Bion Bahia ili Bombaim, što znači "dobar zaliv". Polovinom XVI veka oni su ga znali i kao Boa-Vida, ostrvo dobrog života. Tu su se prostirale čarobne šume bogate lovinom i vodom. Neki, pak, poreklo imena grada vezuju za sultana Kutb-ud-dina, Mubarak Šaha I, gospodara ostrva u XIV veku.

Bosiljak prožima mnoge segmente života, uz njega su vezana različita verovanja i simbolika, a ima veoma važnu ulogu i u magiji, religiji i kultu, medicini, kulinarstvu. Njegovo ime potiče od grčke reči, basilikon phuton, što znači kraljevska biljka. Zovu ga i kraljevska trava, jer je i u starim vremenima bio veoma cenjen.

Poznata narodna bajka Baš-Čelik kroz niz zanimljivih fantastičnih slika, kao i dramatičnu radnju, veoma slikovito otkriva maštu narodnog pripovedača. Kompoziciona struktura ove bajke je veoma složena, a javlja se i neobično bogatstvo motiva. U njoj je izražena misao da zlo ma koliko bilo veliko, može da se pobedi ljudskom istrajnošću, upornom borbom i verom u život.

Prolećne lukovice, kao što su na primer lukovice lala, zumbula, narcisa i krokusa sade se u jesen, najkasnije šest nedelja pre prvih mrazeva. Veoma su otporne i mogu da podnesu i niske temperature. Lako se gaje, a u proleće unose raznovrsne boje i forme u vrtove, ali i u druge delove eksterijera doma.