Artnit

Narodna novela Sve, sve, ali zanat je didaktičkog karaktera. U njoj se slavi i veliča rad, a osuđuje lenjost. Posebno se ističe da je poznavanje zanata veoma bitno za rešavanje socio-ekonomskih problema svakog čoveka, ne samo za one koji nemaju šta da naslede, već i za mlade careviće.

Paprat nefrolepis ima razdeljene listove i veoma lep oblik. Formira velike bokore sa paperjastim listovima. Poznat je i po nazivima sobna paprat i čupava ili kovrdžava paprat. Često se gaji kao sobna biljka, koja je prikladna i za slabije osvetljena mesta u domu, ali može da se gaji i na svetloj prozorskoj dasci, jer podnosi više svetla od ostalih vrsta paprati.

Narodne brzalice su kratke narodne umotvorine. Kao deo narodne tradicije često su bile prisutne na raznim skupovima gde se obavljao rad, kao što su mobe, posela i prela. Reči u narodnoj brzalici složene u izraze su komplikovane za izgovor. Svaku brzalicu je potrebno ponoviti najmanje tri puta veoma brzo, pri čemu često nastaju greške, koje izazivaju smeh prisutnih.

Većina biljaka iz roda ginura su prepoznatljive po svom ljubičastom lišću. Nazivaju se i ljubičasta strast, ljubičasta plišana biljka ili plišana lozica zbog zanimljivih baršunastih ljubičastih listova. Neke vrste se mogu gajiti kao žbun ili puzavica u domu.

Prvi je uslov da se ni po koju cenu, ma koliko vas taština mamila, kao Englez ne predstavljate. Englezi vole da im se divite, ali ne da ih podražavate. Jer, ono što se uspešno imitira, i nije baš tako izuzetno. To vam, uostalom i neće poći za rukom. Bićete otkriveni i ako postignete maksimum mimikrije, što znači da iskreno uživate u nemogućim stvarima u kojima oni uživaju. Ako se iskušenju oduprete, ni to, bojim se, samo po sebi, neće učiniti da se osećate dobro.

Bosiljak ima mnoge narodne nazive: bosiok, bosilje, bažuljak, vasleđen, velsagen, vesligen, fesliđan, mislođen, mislođin. Opevan je i u usmenoj narodnoj poeziji. U srpskom narodu bosiljak je sveta biljka i ima simboliku verskog i duhovnog karaktera.

Beseda na gori - to jest apsolutna etika jevanđelja - mnogo je ozbiljnija stvar nego što veruju oni koji ove zapovesti rado pominju. S njom se ne može zbijati šala. Za nju važi ono što je rečeno za princip uzročnosti u nauci: to nije kočija koja se može po volji zaustaviti da bi se u nju ušlo ili iz nje izašlo. Njen smisao je samo u ovom: sve ili ništa. Ko to nije shvatio, taj je promašio ono najvažnije. Kao onaj bogati mladić za koga je rečeno: "Otišao je tužan, jer je imao veliko bogastvo."

Tokom teških vekova robovanja pod Turcima narodna epska pesma je neprestano veličala junaštvo u borbi sa neprijateljem i time uticala posredno na nacionalnu svest narodnih masa. Takva uloga narodne epske pesme nastavljena je i u toku Prvog i Drugog srpskog ustanka koji predstavljaju svojevrsno otelotvorenje oslobodilačke misli negovane baš tom pesmom.

Ja sam dakle bio, ono što ste vi svi, čovek koji živi, koji spava, jede, pije, plače, smeje se, zatvoren u sebe, i koji nalazi u sebi, svuda kud god ode, iste porušene nade koje su skrhane čim su se začele, istu prašinu zdrobljenih stvari, iste staze na hiljade puta pređene, iste neispitane dubine, užasne i dosadne. Zar vas nije zamorilo, kao što je mene, da se svakog jutra budite i opet vidite sunce? Da živite istim životom, da podnosite iste boli? Zar vas nisu zamorile želje i prezasićenost? Čekanje i to što imate svega?

Sliku Parižanka ili Plava dama kako se često naziva je francuski slikar Pjer Ogist Renoar završio 1874. godine. Dajući slici naziv Parižanka, on je ukazao na to da slika predstavlja tip, a ne pojedinca. Ova slika je bila jedna od sedam slika kojima se predstavio na Prvoj izložbi impresionista u aprilu iste godine, u studiju fotografa Feliksa Nadara. Danas se slika nalazi u Nacionalnom muzeju u Kardifu.