"Čovek ne živi samo u fizičkom univerzumu, on živi u simboličkom univerzumu. Oni su različite niti koje tkaju onu složenu mrežu koja čini ljudsko iskustvo - simboličku mrežu. Svaki napredak ljudske misli i iskustva profinjuje i pojačava tu mrežu. Čovek više nije u neposrednom dodiru sa kosmosom; on se s njim susreće takoreći licem u lice. Izgleda kao da se fizički svet povlači kako ljudska simbolička aktivnost napreduje. Umesto da se bavi stvarima kakve jesu, čovek se na izvestan način druži sam sa sobom. Do te smo se mere zatvorili u jezičke forme, umetničke predstave ili religijske rituale, da više niti vidimo niti spoznajemo bez pomoći takvih veštačkih posrednika. To važi kako za naš teorijski tako i za naš praktični svet. Jer čak i kad je reč o praktičnom životu, živimo bez neposrednog dodira sa stabilnom stvarnošću i sa našim neposrednim potrebama i željama. Mi pre živimo u zamišljenim osećanjima, u nadi i strahu, u iluzijama i zabludama. "Ono što uznemiruje i straši čoveka" - kaže Epikur - nisu više stvari već njihov smisao i predstave o stvarima."
Nedelja, 14 Septembar 2014 11:34
Savremeni čovek živi u nadi i strahu, u iluzijama i zabludama Istaknut
Dizajn korica knjige Esej o čoveku
Čovek ima sposobnost da stvara simbole i pomoću njih komunicira. U odnosu sa svetom to mu daje samostalnost, jer predmete može da zameni njihovim simbolima. Ali, istovremeno ga to udaljava od stvarnog sveta, plaši i uznemirava. Ma koliko opasnost bila udaljena, često se shvata kao pretnja njemu lično, konstruišu se imaginarne pretnje i njegov strah postaje mnogo veći. Filozof Ernest Kasirer u Eseju o čoveku piše o tome:
Objavljeno u
Društvo
Tagovano
