Razglednica
Mikelanđelo Buonaroti - Bogorodica iz Briža
Mermerna skulptura Bogorodica i dete, poznatija po nazivu Bogorodica iz Briža, završena 1504. godine je jedina skulptura Mikelanđela Buonarotija koja je napustila Italiju tokom njegovog života. Kupili su je Đovani i Alesandro Moskeroni, iz porodice bogatih trgovaca tkaninama iz Briža, u to doba jednog od vodećih trgovačkih gradova u Evropi, a 1516. godine su je poklonili gradu. Ova skulptura, koja se nalazi u Bogorodičinoj crkvi u Brižu je kompaktnija, jednostavnija, a ipak grandioznija od Mikelanđelove Piete, koja je završena pet godina ranije.
Ibis
Najbrojnije statuete svetih životinja u leguri bakra tokom prvog milenijuma pre nove ere u starom Egiptu, uz mačke, sokolove i Apis bika bili su ibisi. Statuete ibisa su pronađene u katakombama sa mumijama ibisa i takođe u skrovištima koje su povezane sa hramovima ili svetilištima. Poznata je staueta Ibisa, koja pripada periodu kasnog ptolomejskog perioda 664-630. godine pre nove ere. Ova statueta danas se nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.
Ogist Roden - Adam
Moćno izražajna skulptura Adama Ogista Rodena, takođe poznata i kao Senka iz Vrata pakla prvobitno je trebalo da bude uparena sa skulpturom Eve na bočnom bronzanom portalu koji je naručila francuska vlada za Muzej dekorativnih umetnosti u Parizu. Skulptura Adama iz 1880. godine je izložena na Pariskom salonu pod nazivom Stvaranje čoveka 1881. godine. Iako zgrada muzeja nikada nije izgrađena i portal nije završen kako je prvobitno zamišljen, Roden je istraživao izražajni potencijal ljudskog tela. 1938. godine portal u bronzi je postavljen na ulazu u Muzej Roden u Parizu, gde se danas nalazi skulptura Adam.
Aristid Majol - Eva sa jabukom
Oko 1895. godine francusko-katalonski vajar, slikar i grafičar Aristid Majol, koji je prvo radio na slikama, tapiserijama i keramici, okreće se skulpturi. Skoro sve njegove skulpture su ženski aktovi, koje je tretirao usredsređujući se na stabilne forme u stilu klasične skulpture. Njegova poznata bronzana skulptura koja predstavlja ženski akt je Eva sa jabukom iz 1899. godine. Ova skulptura se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Đan Lorenco Bernini - Meduza
Mermerna skulptura italijanskog vajara Đan Lorenca Berninija, Meduza predstavlja istoimeni lik iz klasičnog mita, ženu sa kosom poput zmija čiji pogled može pretvoriti posmatrače u kamen. Meduza je prikazana kao monstruozna i živa, ali ne kao što su je mnogi umetnici predstavljali, kao poražena figura sa odsečenom glavom. Njen tačan datum nastanka je nepoznat, ali verovatno je bila izvajana oko 1630. godine. Danas se ova skulptura nalazi u Kapitolskom muzeju u Rimu.
Fernand Knopf - Mlada Engleskinja
Belgijski slikar simbolista, vajar i dizajner Fernand Knopf je 1898. godine imao čast da bude jedan od gostiju na Prvoj bečkoj secesiji. On je izložio šesnaest slika i četiri skulpture, uključujući i skulpturu Mlada Engleskinja iz 1898. godine, poznatu i po nazivu Budućnost. Ova skulptura se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Salvador Dali - Telefon sa slušalicom od jastoga
Nadrealistički predmet Telefon sa slušalicom od jastoga je kreirao 1936. godine Salvador Dali u saradnji sa britanskim pesnikom poznatim po pokroviteljstvu nadrealističkog pokreta, Edvardom Džejmsom. Postoji deset kopija ovog predmeta, četiri kopije kipa u raznim bojama i šest u beloj boji, a original se danas nalazi u muzeju Boijmans van Beuningen u Roterdamu.
Stanislav Vinaver - Beč je ostvario luksuz koji je dosegljiv za svakoga
Međutim, valjda jedini među svima varošima sveta Beč daje gospodski luksuz za sve. Nema toga u Parizu. Sitan čovek ima naročitu suvrst luksuza. Inače, po Evropi, nešto je još gore: sitan čovek dobija erzac gospodskog luksuza, jedan lažni sirotinjski luksuz. U Beču je luksuz i za sitnoga čoveka. Ovde su najbolji kolači na svetu. Sitan čovek puni poslastičarnice i uživa u tim šećernim tvorevinama. Ali s merom. Njemu je dovoljna i jedna šaumrolna ili doboš-torta. Najbolja bela kafa. Sitan čovek je pije. Skromno i s merom. I najbolje pivo. I njega. I najbolja voda. I najlepša okolina, plava brdašca, ukroćeni Alpi, čedne planine, poslušna i ljupka jezerca, starinski gradići, mirne reke i rečice.
Aleksandar Genis - "Beč je - pisao je Štefan Cvajg - bio grad uživanja..."
A sada je trenutak da se popriča o onom trećem, i najvažnijem - o desertu. Njime ne završava obrok, već ga u pravom smislu predstavlja, pogotovo kada se častite slatkišima u njihovoj prirodnoj sredini - u bečkoj poslastičarnici. Suviše kitnjaste da bi bile udobne, one nas mame nečim drugim - indiskretnim šarmom buržoazije.
Momo Kapor - Njujork
Toliko sam puta čuo otrcanu sentencu da Njujork nije Amerika! - da sam gotovo poverovao u nju. Izgovaraju je podjednako često i Evropljani i Amerikanci, potvrđujući staro pravilo da nema ničeg otužnijeg i netačnijeg od generalnih zaključaka o jednom narodu ili gradu. Ipak, usudiću se da i pored toga napišem: primetio sam, Amerikanci ne vole Njujork, baš kao što naši palančani sa strahom ostavljaju svoja kola na prilazima Beogradu, plašeći se gužve.
Razglednica