Razglednica
Avenija baobaba - Madagaskar
Avenija baobaba, takođe poznata i kao Aleja baobaba povezuje Morondavu i Beloni Tsiribihina u zapadnom Madagaskaru. U lokalnom stanovništvu je poznata kao renala, što znači Majka šume. Ova zanimljiva avenija se sastoji od desetine stabala visokih i preko 30 metara, starih i više od 800 godina, koja okružuju stari uski put. Ova stabla su u prošlosti bila deo gustih tropskih šuma, a kako se povećavao broj stanovnika, seča šuma je bila neophodna za proizvodnju i poljoprivredu, ali su ljudi baobab drveće ostavljali i čuvali, a njihovo lišće i jezgra plodova koristili za ishranu.
Tule drvo - najdeblje drvo na svetu
Čempres poznat po nazivu Tule drvo se nalazi u dvorištu crkve, u centru grada Santa Maria del Tule u Meksiku. Smatra se da je stablo drveta, koje čini trećinu njegove visine najmasivnije na svetu. Procenjuje se i da je staro oko 1200 do 3000 godina i spada u najstarije živo drveće na svetu.
Vrt Vile d'Este - Tivoli
Vila d'Este, poznata još kao Vila del Garovo sagrađena je u XVI veku kao letnja rezidencija za Tolomea Galija, kardinala oblasti Komo u Tivoliju, u blizini Rima. Ona je jedinstven primer renesansne arhitekture i italijanskog vrta. Sa svojim impresivnim fontanama, nimfama, pećinama, igrama vode i muzike vrt Vile d'Este predstavlja mnogo kopirani model za evropske vrtove u manirističkom i baroknom stilu.
Rajner Marija Rilke - Prag, taj bogati, ogromni ep graditeljske umetnosti
Trg ispred kraljevskog zamka u Pragu izgleda veoma otmeno uprkos oskudnom poprečnom drvoredu. Zbog toga što je okružen palatama. Najmonumentalnije deluje široko pročelje starog dvorca sa velikim, belim predvorjem, iza čijih se baroknih mreža šetka neumorni stražar. Glavni dom kneževa od Švarcenberga i jedna druga, unekoliko jednolična zgrada, gledaju kao uz blag naklon na ovu stranu, a desno od zamka uzdiže se u nešto skorojevićkom stavu sveže okrečena nadbiskupova palata nad malim kućama prelata i kanonika što se blizinom dodvoravaju svom moćnom zaštitniku.
Žozef Bernar - Devojka vodonoša
Početkom XX veka francuski moderni klasični vajar Žozef Bernar je stvorio nekoliko nezavisnih statua koje izgledaju potpuno jednostavno. To su veliki ženski aktovi napravljeni od kamena, mermera ili bronze, čije se čiste siluete i varljiva nezgrapna gracioznost postižu kroz studioznu potragu za ravnotežom. Svetlosni slajdovi na njima se lako prostiru preko njihovih glatkih i poliranih površina. Njegova bronzana statua sa ovim motivom Devojka vodonoša, poznata i po nazivu Devojka sa krčagom iz 1912. godine se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Drvo života - Bahrein
Mesquite drvo nazvano Drvo života nalazi se u ostrvskoj državi Bahrein u Persijskom zalivu, 2 kilometra od Jebel Dukhana. Ovo mahunasto drvo, koje raste na malom peščanom brdu usred pustinje okruženo kilometrima peska, visoko je 9,75 metara i obilno pokriveno zelenim lišćem. Procenjuje se da je staro 400 do 500 godina. Danas je drvo lokalna turistička atrakcija, jer jedino ono raste u prostranoj jalovoj pustinji uprkos ekstremnim temperaturama i nedostatku hranljivih materija, a niko nije siguran kako opstaje bez dostupnosti vode.
Terakota krčag
Terakota krčag pripada kiparskom arhaičnom periodu oko 750-600. godine pre nove ere i verovatno se koristio u domovima za držanje vina ili vode. On je visok 24,1 cm i ima prečnik 6,5 cm. Danas se ovaj krčag nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.
Džoana Pitman - Rafaelova kuća u Urbinu
Rafaelu Santiju je slikanje oduvek bilo u krvi. Rođen je 1483. kao jedino preživelo dete Mađe Karle Santi, kćerke jednog trgovca, i Đovanija Santija, obrazovanog pesnika i nižeg dvorskog službenika u Urbinu, koji se u poznijem dobu počeo baviti slikanjem, svega nekoliko godina pre Rafaelovog rođenja. Rafael je doslovno odrastao u očevom ateljeu, provodeći dane u maloj, zagušljivoj radionici odmah do porodične kuće, na čijim su zidovima visili crteži, a po podu bio razbacan pribor, slike svetaca i još nezavršena religiozna dela.
Fransoa Pompon - Polarni medved
Posle 1905. godine francuski vajar Fransoa Pompon napušta ljudsku figuru i okreće se životinjama koje je posmatrao u Botaničkoj bašti u Parizu. Sa skulpturom Polarni medved doživeo je najveći uspeh kada je bila izložena u Pariskom jesenjem salonu 1922. godine. To mu je donelo zakasnelo priznanje, u dobi od šezdeset sedme godine. Danas se ova skulptura nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Isidora Sekulić - Luksemburški park
U baštu i u crkvu najbolje je ući pošto ste se zamorili dugim hodanjem ili mučnim razmišljanjem. Na teškom putu života čekaju čoveka ta dva odmorišta, cveće i Božja kuća.
Pesnik Rembo kazao je negde: "U šumi, čujete pticu da peva, stanete i pocrvenite." Da li je mislio na rumenilo želje ili na rumenilo stida? Možda na jedno i na drugo. Koliko više razloga ima čovek da porumeni pred cvećem! Najljupkija lepota i svetačko umiranje. Crkva se može oskrnaviti, cveće se ničim ne može poniziti ni uprljati.
Razglednica