Artnit

Pismo LX

Iz Rima (januara 1559)

(Meser Bartolomeu Amanatiju u Firencu)

Meser Bartolomeo,

U pogledu mog pokušaja ženidbe mogao si mi odgovoriti na neka pitanja. To si i učinio: Ti nisi mogao imati mnogo poštovanja prema mojoj odluci kada sam dva puta raskidao veridbu sa F. i dva puta se ponovo mirio, kada sam Tebe i majku dva puta uzaludno odvlačio u Berlin zbog veridbe i tako dalje. Sve je to tačno, ali kako je došlo do toga?

Najpre si neuspeh moje ženidbe postavio u niz mojih uobičajenih neuspeha; nisam imao ništa protiv toga, pod pretpostavkom da prihvatiš moje dosadašnje objašnjenje tih neuspeha. On se nalazi zaista u tom nizu, samo značaj te stvari potcenjuješ i to tako potcenjuješ da kada razgovaramo o tome, govorimo o sasvim različitom.

Mi malo znamo, ali da se moramo držati teškog, to je izvesnost koja nas neće napustiti. Dobro je biti osamljen, jer osamljenost je teška; okolnost da je nešto teško mora nam biti razlog više da ga i tvorimo.

Da, besumnje, sviđa mi se da moja nimfa, na svoj način, bude postojana. Ni ja, takođe, ne zaboravljam časove ushićenja. Evo, uskoro će biti godinu dana, Lolita, kako smo se prvi put sreli. Na tu godišnjicu, ako budeš u Limi, uđi u malu baroknu crkvu Svete Magdalene i pomisli na mene jedan trenutak. Ne žrtvuje se ceo život nekom ko je večno otsutan; može mu se daroviti jedan trenutak - i jedna molitva...

Nikad u životu nijedno mesto nije na mene načinilo takav utisak kao Venecija. Ona je zaista najveće čudo ovoga sveta. Sanjalački, divan, nedosledni, nemoguć, zao, prokleti stari grad. Stigao sam u nju noću, i utisak te noći i vedrog jutra koje je sledilo biće deo mene do kraja mog postojanja.

Supruzi u Beč

(Češke Buđejovice, 8. aprila 1789)

Budweis, 8:moga aprila 1789.

Pismo XL

Uzbek Ibenu

U Smirnu

Čim umre neki veliki čovek, ljudi se okupljaju u jednoj mošeji, gde mu drže posmrtnu besedu, a to je pohvalni govor iz kojeg bi čovek tek s velikom mukom mogao zaključiti u čemu je upravo pokojnikova zasluga.

Pismo XXXII

Iz Rima (1544)

(Papi Pavlu III)

Blaženi Oče,

Kao što ste shvatili iz ovog Vitruvijevog spisa, arhitektura nije ništa drugo do uređivanje i raspoređivanje i lep oblik i odgovarajući sklad članova dela, i prikladnost i red.

21. avgust 1909.

Draga moja Nora, misliš da me voliš, zar ne? Prija mi pomisao da čitaš moje stihove (premda ti je trebalo pet godina da ih otkriješ). Kada sam ih napisao, bio sam čudan, usamljen mladić koji je šetao noću sam i maštao kako će ga jednog dana neka devojka voleti. Ali, nikada nisam bio u stanju da razgovaram sa devojkama koje sam sretao po raznim kućama. Njihovo izveštačeno ponašanje me je smesta sputavalo. Onda si naišla ti.