Milorad Pavić - "Poreklo po misiji"
Ako bi se u ovoj genealogiji koju je sugerirao Venclović umesto porekla po krvi i dalje pratilo ovo "poreklo po misiji", to bi verovatno značilo da bih, silazeći u prošlost i za sledećih 230 godina, negde u 1511. godini mogao dosta dobro da odredim svoje mesto i ulogu. Moja "dvojezičnost" i "pravovernost" i tu bi bili veoma važni pokazatelji. Pomenute godine, kao što je poznato, u manastiru Mileševi počeo je učiti knjigu kod svog strica, tamošnjeg kaluđera, i jedan dečak po imenu Bajo Sokolović.
Cimicifuga - srebrna sveća
Baštenska biljka cimicifuga je poznata pod nazivom habulica, a zbog oblika cvetova i kao srebrna sveća. Uobičajeno ime Bugbane, što na engleskom jeziku znači otrov za bube potiče od mirisa cveta, za koji se smatra da odbija insekte. U zavisnosti od sorte i varijeteta cveta od leta do jeseni. Bele, krem ili belo-ružičaste cvasti, bez latica sa brojnim prašnicima na dugim stabljikama i dekorativna tekstura listova su zanimljiv ukras u vrtu, u polusenci, u dubokoj senci gustih krošanja stabala ili iza severnog zida kuće.
Materijali i tkanine za posteljine
Najvažniji faktor koji određuje kvalitet posteljine je kvalitet materijala od kojeg je napravljena. Posteljine za krevet su dostupne u mnoštvu različitih materijala i tkanina, a njihov kvalitet se često izražava brojem niti i tkanja. Veći broj niti znači da je posteljina mekša, a samim tim kvalitetnija.
Anri Ruso - Žena šeta u egzotičnoj šumi
Botanička bašta u Parizu je bila jedno od omiljenih mesta Anrija Rusoa za istraživanje. U njoj je proučavao biljke koje su ga inspirisale za slikanje, a na svojim slikama ih je proširio i menjao da bi formirao svoju ideju o tome kako tropska vegetacija izgleda. To objašnjava zašto biljke na njegovoj poznatoj slici Žena šeta u egzotičnoj šumi iz 1905. godine izgledaju tako veliko kao drveća pomorandže i plave bele rade koje ne postoje u džungli. Ova slika se nalazi u Fondaciji Barns u Merionu.
Džordž Orvel - Lako je umreti ako će stvari do kojih vam je stalo preživeti
A opet, šta je to što su ljudi imali tih dana? Osećanje sigurnosti, čak i ako nisu bili bezbedni. Tačnije, to je bio osećaj naizmeničnog smenjivanja. Svi su znali da će umreti, a pretpostavljam da je nekoliko njih znalo da će bakrotirati. Ali ono što nisu znali bilo je da se red stvari može promeniti. Štagod da im se dogodilo, život se nastavljao kao da su to i sami znali.
Žutoglavi bradaš - orao bradan
Žutoglavi bradaš (Gipaetus barbatus) je vrsta orla, koja spada u ptice grabljivice iz porodice sokolovki (Falconidae). Jedan je od najvećih starih lešinara u svetu. Njegove nozdrve su obrasle čekinjama i liče na bradu, po čemu se naziva orao bradan, bradan i kostoberina. Živi u planinskim predelima u Evropi, velikom delu Azije i Africi.