Pablo Pikaso - Žena sa knjigom
Početkom 1932. godine Pablo Pikaso je naslikao veliki broj velikih platna žena, jarko obojenih i raskošnih, koji proizilaze iz teških tamnih linija koje se ulivaju u velikim otvorenim krivinama. Model za ove slike je bila njegova ljubavnica, Mari Tereza Valter. Svoj poznati portret iz 1932. godine zasnovao je na jednoj od neobičnih portreta Žana Ogista Dominika Engra, Madame Moitessier. Ova slika se danas nalazi u muzeju Norton Simon u Pasadeni.
Sam
Edgar Alan Po je lirsku pesmu Sam napisao u albumu Lusi Holms, kasnije Lusi Holms Balderston, oko 1829. godine. Tokom njegovog života pesma nikada nije štampana, a prvi put je objavljena 1875. godine, nakon njegove smrti. Ova pesma smatra se za poetsko autobiografsko istraživanje osećanja usamljenosti, depresije i izolacije i nudi čitaocu uvid u razmišljanja Edgara Alana Poa.
Laslo Vegel - Razum se sudario sa bezumljem, i bila je sreća kad preživi sudar
To sam tražio, i mada sam verovao da sam i našao, s gorčinom sam shvatio da bih i zbog toga morao da se stidim,
jer i to sam video, uzela je maha podozrivost i mržnja svake vrste, građani su jedni druge obmanjivali, psovali se po novinama, demagozi su preuzeli reč,
Panj kao detalj u eksterijeru doma
Problem sa sečenjem velikog ili čak omanjeg drveta u dvorištu ili vrtu je uklanjanje preostalog panja i kopanje uz korenje, na šta se mora utrošiti dosta vremena ili potpuno uništiti vrt. Umesto spaljivanja, uklanjanja ili ostavljanja starog panja da truni u dvorištu, pretvorite ga u rustični nameštaj, mesto za stavljanje visećih korpi, saksiju sa cvećem, kućicu za ptice ili kućicu kao iz bajke sa nekoliko osnovnih stolarskih alata, veština i malo materijala.
Alisum - medeni cvet
Alisum se jastučasto širi i intenzivno cveta od maja pa do jesenjih mrazeva. Cvetovi mirišu na med i privlače pčele, i zato se često naziva u narodu medeni cvet, medovina i slatki cvet. Ova baštenska biljka sadi se u kamenjarima, kao pokrivač zemljišta, ispod visokih biljaka, uz rub staze, a može da se sadi u žardinjere, viseće korpe i saksije.
Salman Ruždi - Uživao bi u običnim predrasudama ako bi to tvrdio
Neizbežan zaključak do kog je svaki realističan princ morao doći, bio je da je moć bila ispravna, a da je sve ostalo, ova beskrajna meditacija o vrlini, na primer, bilo samo ukras. Pobednik je bio čovek vrline, to je sve što je moglo da se kaže. Razlike su postojale, biće pogubljenja i samoubistava, ali nesloga se može ugušiti, a njegova pesnica je mogla da je uguši. Ali šta onda sa glasom iznutra, koji mu je svako jutro šaputao o harmoniji, ne o glupavim mističkim nadritvrdnjama da su svi ljudi jedno, već o ovoj čudnijoj ideji: da su razdor, razlika, neposlušnost, neslaganje, nepoštovanje, ikonoborstvo, drskost, čak i bezobrazluk, mogli biti izvori Boga. Te misli nisu bile dostojne kralja.