Žutoglavi bradaš ima velika šiljasta krila, raspona oko 3 m i dug klinasti rep. Mužjak je dug do 113 cm, a ženka je malo veća. Glava je svetlije boje, spreda duga i spljoštena, a vrat jak i debeo. Kljun je ravan, na kraju naglo savijen, a ispod kljuna je čekinjasto crno perje koje liči na bradu. Noge su do prstiju obrasle perjem. Leđa su crnkaste boje, a donja strana tela žućkaste. Krila i rep su tamne boje.
Dok leti žutoglavi bradaš traži pogledom na sve strane. Kada nešto otkrije počinje da leti u spiralnim zavojima iznad mesta, dok ga njegova partnerka prati. Ponekad par ostaje zajedno i dugo kruži iznad nekog mesta, pre nego što odlete dalje.
Kao i drugi lešinari žutoglavi bradaš se hrani uglavnom ostacima uginulih životinja. Ogromna krila mu omogućavaju da skoči iznad planinskih padina sa karakterističnom lakoćom i lovi svoj plen. Dok leti krilima tuče strvinu, stoku, divokoze ruši ih u klance i provalije ili ih hvata i ispušta sa velike visine kako bi se razmrskali. Kada na primer, ulovi kornjaču baca je sa visine na kamen da bi joj pukao oklop.
Gnezdo žutoglavi bradaš pravi od granja, suvih ostataka biljaka i dlaka na nepristupačnim stenama. Ženka snese jedno do dva bela jajeta sa crvenim pegama, na kojima leži 40 dana.
Žutoglavi bradaš spada u ugroženu vrstu ptice. Smatra se da je u Evropi ostalo samo 300 do 700 parova, a njihova populacija nestaje i dalje.
