U društvu svog brata Agostina i rođaka Lodovika Anibale Karači je išao na izlete na selo kako bi skicirao pejzaže. Na osnovu ovih brzih studija urađenih na licu mesta on je slikao svoje slike u ateljeu, kao i sliku Rečni pejzaž za koju je koristio inovativne tehnike. Umesto da slika direktno na platnu, koristio je tehniku prenosa crteža da bi prikazao svoje umetničko oblikovanje na tkanini. Ova tehnika mu je omogućila da stvori precizniji i detaljniji prikaz.
Slika Rečni pejzaž predstavlja složenu i detaljnu kompoziciju koja prikazuje prirodni pejzaž sa rekom prošaranom odsjajima sunčeve svetlosti u centru koja teče kroz polja. Dobijena kompozicija je vešto balansiranje formi. Dok reka prolazi kroz prirodu ka prvom planu, ispupčenja zemlje koja ocrtavaju njen tok se povlače i projektuju u naizmeničnom ritmu trouglova. Drveće i lišće poput putokaza prate ritmički prolazak reke. Ogromna tamna stabla drveća koja dominiraju blizu prednjeg plana formiraju dramatičan obrazac na površini kako bi skrenuli pažnju posmatrača sa maglovitog plavetnila i planinskog lanca dalekog horizonta. Na slici se vidi i ljudsko prisustvo u obliku čamca, pri čemu se sam čamdžija izdvaja od svog okruženja svojom jarkocrveno-belom odećom. Na horizontu reke vide se i drugi tragovi koje je napravio čovek u obliku nečega što liči na građevine.
Slika Rečni pejzaž je puna detalja, od lišća na drveću do stena i trave koja raste na obalama reke. Perspektiva je impresivna, jer Anibale Karači uspeva da stvori osećaj dubine i distance na slici. Tamni prednji plan uokviruje daleki pogled, a perspektiva je pojačana sve manjim drvećem. Karači koristi meku, prirodnu paletu boja koja izaziva osećaj spokoja i mira. Zeleni i plavi tonovi dominiraju slikom, sa primesama žute i narandžaste koji dodaju dašak topline i lakoće.
