U centru slike je boginja Venera koja je izašla iz mora i sedi na morskoj školjci prekrivenoj plavim i žutim tkaninama. Iznad nje lebde krilati kupidoni. Nagi tritoni, najade, kupidoni stvaraju u vodi splet tela između kojih se ističu nestvarne ribe nalik na delfine i golubice. Iznad ostrva ljubavi Kitera nadvija se olujni oblak. Hladna svetloplava i ružičasta šema boja, senzualnost i vrtložni pokreti koji se javljaju u lebdećem komadu tkanine i zbrci tela, riba, golubica, tkanina i vode tipični su za rokoko stil.
Slika Trijumf Venere je arhetip rokoko stila, od mitološke teme koja je razigrano prožeta erotizmom, do hladne palete, dinamične, piramidalne kompozicije i niza isprepletanih arabeski. Ona je proslava ljubavi i požude, senzualna koža figura prikazanih u modulacijama krem i ružičaste boje. Ova slika će za slikare postati primer figurativne upotrebe ekspresije idealizovanih aktova u prirodi. Istoričari umetnosti su primetili kompozicionu sličnost između Bušeove slike i verzije slike Velike kupačice Pola Sezana. Sezanova dvostruka piramidalna kompozicija i upotreba zelenkasto-plavih odjeka odražavaju Bušeovu sliku, dok oštra, apstraktna tela Sezana čvrsto lociraju kasniju sliku u istoriju apstrakcije i ranog kubizma.
