Mužjak i ženka pupavca su identični. Pupavac je dug je 25 do 32 cm, sa rasponom krila 44 do 48 cm i težak 46 do 89 g. On ima živopisnu braon-narandžastu boju i crno-bele pruge na leđima i krilima. Duga pera na glavi imaju crne vrhove koji su prema zatiljku polegnuti, a kresta se povremeno širi. Kljun je crn sa braon-sivom osnovom, tanak i dug, povijen na dole. Snažna glava omogućava otvorenost kljuna kada buši zemlju.
Krila pupavca su široka i zaobljena, sposobna za jak let. Njegov let je neobičan talasast, poput leta leptira.
Poslednjih dana marta pupavac stiže u Srbiju kao selica, pojedinačno ili u parovima. U avgustu se polako seli na jug.
Pupavci su monogamni, a njihovi parovi ostaju zajedno u toku jedne sezone. Oni su teritorijalni, i mužjaci se oglašavaju da bi označili vlasništvo nad nekim područjem. Tako su i česte borbe, koje mogu da budu i brutalne, između suparničkih mužjaka, a ponekad i ženki.
Gnezdo pupavca se često nalazi u šupljini drveta ili rupi zida sa uskim ulazom. Može da bude golo ili postavljeno sa raznim otpacima, suvom travom ili lišćem. Broj jaja koja izleže ženka u severnoj Evropi i Aziji je oko 12, a u Africi 4. Jaja su okrugla i plave boje, ali u prljavim gnezdima brzo izgube boju. Samo ženka leži na jajima, dok je mužjak hrani. Ptići se izležu između 15 do 18 dana. Na početku je sa njima ženka, dok ih mužjak hrani, a kasnije mu i ona pomaže u hranjenju. Za oko 26 dana ptići napuštaju gnezdo, ali su u blizini roditelja oko 7 dana.
Pupavci su razvili odbranu od predatora u gnezdima. Kada su u opasnosti ženka i ptići izlučuju smrdljivi sekret iz trtične žlezde. Zato je i nastala izreka: "Smrdiš kao pupavac!"
Pupavac se uglavnom hrani insektima, koje traži krećući se po tlu u parovima ili ih lovi u letu. Hrani se i sitnim gmizavcima, semenkama i voćem.
