Artnit

Nemački slikar i grafičar Franc Mark poznat je po svom interesovanju za životinje, za koje je verovao da su simbol čistote i nevinosti. Slika Sudbina životinja, međutim ukazuje na potpunu transformaciju njegovog stila. Kristalna apstrakcija, koja spaja italijanski futurizam i orfizam, izgleda kao da izražava averziju prema njegovoj omiljenoj temi. Ova slika je pokazala zapanjujuću slutnju terora i razaranja koja dolaze. Slikana je samo godinu dana pre početka Prvog svetskog rata, u kojem se Franc Mark borio i poginuo. Godine 1916. slika je bila delimično uništena u požaru, a danas se nalazi u Kunstmuseumu u Bazelu.

Havortija je zanimljiv mali sukulent, poznat pod imenom mini agava, koji se gaji kao sobna biljka. Veoma je otporna, pa joj skoro ne treba nikakva nega. Dobro napreduje i na severnom i na južnom prozoru, a preko leta može da bude zanimljiv ukras na terasi, balkonu ili u vrtu.

Vladislav Petković Dis ostavlja porodicu u Čačku 1915. godine, sa vojskom prelazi Albaniju i stiže na Krf, a odatle sa ostalima brodom biva prebačen u Francusku, gde ostaje više od godinu dana, od 1915. do maja 1917. godine. Odvojen od porodice, žene i dece, patio je i stalno mislio na njih. Tada je nastala jedna od njegovih najlepših pesama, Među svojima. Na povratku u domovinu brod u kojem je bio torpedovala je nemačka podmornica, i Dis završava život u Jonskom moru 29. maja 1917. godine.

Savremene barske stolice su dobar izbor za trpezariju i kuhinju, koje umesto klasičnog trpezarijskog stola imaju šank, kao i za kuhinju povezanu sa trpezarijom koju deli pult, šank, kuhinjsko ostrvo ili nešto slično. Ove stolice su kompaktnije od tradicionalnih stolica i uklapaju se u svaki stil uređenja doma. Svojim oblicima, bojama i kombinacijama materijala, ovi delovi nameštaja često postaju zanimljivi ukrasi u enterijeru.

- Strah? Zašto se plašiš?

- Plašim se za tebe, i za decu, za sve se plašim...

- Živci! Treba da se odmoriš. Kupaćeš se na moru, nadisaćeš se joda i proći će svi strahovi.

Pilea peperomioides je vrsta pileje koja se često gaji kao sobna biljka. Zbog svog porekla često se naziva kineski dolar ili kineska misionarska biljka. U narodu je poznata i pod imenima medaljon i slonovo uvo zbog oblika lista, a zovu je i sobna begonija. Veoma je otporna i laka za negu. Zato je dobar izbor za početnike, kao i sve one koji nemaju dovoljno vremena za gajenje sobnih biljaka.

Iako je italijanski slikar Amadeo Modiljani, pre svega poznat kao portretista i slikar ženskih aktova, on je istraživao i kreativne mogućnosti kamene skulpture između 1909. i 1916. godine. Skulptura Ženska glava, nastala između 1910. i 1912. godine, izazvala je veliku senzaciju prilikom prvog predstavljanja na Pariskom jesenjem salonu 1912. godine, i odredila kasniji Modiljanijev slikarski opus. Danas se ova skulpura nalazi u privatnoj kolekciji.

Češljugar (Carduelis carduelis) je ptica glatkog, živopisno obojenog perja i veoma lepe, duge i raznovrsne pesme. Zov mu je stigelit, stigelit i po tome je dobio naziv štiglić. Francuzi ga zovu elegant, što znači otmen. Rasprostranjen je širom Evrope, izuzev dalekog severa. Najčešće živi u voćnjacima, na rubovima šuma, u kraju sa mnogo drveća, ali uvek u blizini ljudi. Može se videti i u gradovima u granama drvoreda, parkovima, kraj puteva.

Lirska misaona pesma Manasija, objavljena je u zbirci pesama Vaska Pope, Uspravna zemlja 1972. godine, u ciklusu pod nazivom Hodočašće. Na svom hodočašću pesnik obilazi i manastir Manasiju, ranije poznat kao Resava, čiji je ktitor despot Stefan Lazarević, poznat i kao Stefan Visoki. Ovaj manastir, jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture, sagrađen je između 1407. godine i 1418. godine.

Erika je zimzelena, baštenska biljka, koja se gaji u vrtu i kamenjaru. Često se sadi sa četinarima, a može se videti i oko patuljastih četinara u vrtu ili kamenjaru. U saksijama i žardinjerama, na terasi ili na balkonu unosi boju, posebno za vreme jesenjih ili zimskih dana. Sve češće se gaji i kao sobna biljka.