Artnit

U uređenju enterijera doma tirkizna boja se koristi u raznovrsnim nijansama, od bledoplave do plave sa zelenim tonovima. Ova boja je poznata po svom smirujućem efektu i uklapa se dobro u kombinacijama sa drugim bojama.

Šta bi joj rekao? Nije znao. Možda bi samo prebacio ruku preko njenog ramena i rekao "zdravo" a ona bi slegnula ramenima, odmah prepoznala njegov glas i šapnula ili poluuplašeno rekla: "Ti? Riharde - mislila sam..." Šta je mislila? Da je umro? Ali bio je još živ i radovao se što ju je ponovo sreo. Hodali bi tik jedno uz drugo, ona bi provukla ruku ispod njegove, onako kako je to često činila, i sve bi bilo kao pre, vratili bi se u dobra vremena koja su zajedno proveli. Njeno telo, njen glas, njen pogled, sve bi se skupilo, sve bi bilo onako kao pre, kao pre dve godine.

Američki arhitekta i svestrani intelektualac prve polovine XX veka, Frenk Lojd Rajt stvorio je dela koja su obeležila nov put u arhitektonskom oblikovanju, svojom poetičnošću i plastičnom slobodom. Kućica za pse ili Edijeva kućica, kako se često naziva je najmanja struktura koju je dizajnirao. Ona se dobro uklapa sa porodičnom kućom Roberta Bergera iz San Anselma u Kaliforniji, koju je projektovao. Izgrađena je od istih materijala kao porodična kuća i prikazuje mnoge elemente arhitektonskog stila Frenka Lojda Rajta.

Fitonija ili mozaik biljka, kako se često naziva zbog svojih šara jarkih boja je neobična puzavica, koja se gaji kao sobna biljka. Pošto je tropska biljka, da bi bolje napredovala potrebno joj je vlažno i toplo, i zemlja i vazduh. Zato možete da je stavite na prirodno vlažna mesta u domu, kao što je na primer kupatilo.

Ima mesta na svetu gde se nikad ništa ne dešava, a vreme tamo stoji potpuno nepomično. Ima među nama takvih koji čitavog života imaju sedamnaest godina, i nikad ne odrastu. Ima i takvih koji se i rode kao matore olupine, stari po šezdeset ili sedamdeset godina, i uvek ostanu takvi.

Italijanska renesansna slikarka Sofonisba Anguisola je stekla svetsku slavu kao slikarka portreta. Autoportreti i portreti članova njene porodice bile su njene najčešće teme, a tek mnogo kasnije slika i verske teme. Kao profesionalna slikarka u uslovima u kojima su dominirali muškarci, bila je dvorska slikarka španskog kralja Filipa II i učitelj umetnosti kraljici Izabeli od Valoa. Na slici Autopotret za štafelajem iz 1556. godine, Sofonisba Anguisola po ugledu na autoportrete flamanskih slikara prikazuje sebe za jednim štafelajem. Ova slika, poznata i po nazivu Autoportret dok slika Madonu i dete, danas se nalazi u muzeju Lancut zamka u Lancutu.

Pesmu Svakidašnja jadikovka Tin Ujević je napisao 1916. godine, kada doživljava najveća razočarenja dok boravi u Parizu. Razočaran u ljude, ideale ovu pesmu poredi sa lomačom i kaže da ga nešto nagoni da je izgovori. Pesma je objavljena prvi put u krfskom Zabavniku 1917. godine, a kasnije preštampana 1920. godine u Beogradu u zbirci pesama Lelek sebra, koja je predstavljala protest poraženog čoveka koji je izgubio ideale i čiji su životni vidici zamračeni. U ovoj zbirci Svakidašnja jadikovka je postala sinteza emotivnog naboja.

Nica, 23. oktobar 1964.

Ako zaista želite da znate, više bih voleo da se nisam rodio. Mislim da život isuviše zamara. Naravno, sada je sve svršeno i ja tu ne mogu ništa da izmenim. Ali će uvek negde duboko u meni ostati to žaljenje koje nikada neću moći sasvim da odagnam i koje će sve kvariti. Sada valja brzo stariti, prevaliti godine što je moguće brže, ne osvrćući se ni levo ni desno. Treba podneti sve male ujede postojanja, trudeći se da ne patimo preterano. Život je ispunjen ludostima: malim, svakodnevnim, ali strašnim ludostima, ako ih dobro pogledate.

Pjer Ogist Renoar je često slikao žene u domaćim enterijerima, dok sanjare ili čitaju. Na slici Žena za klavirom, poznatu i pod nazivom Dama za klavirom koju je naslikao između 1875. i 1876. godine prvi put prikazuje ženu dok svira klavir ili sedi sama, temu kojoj se kasnije često vraćao. Ova slika se danas nalazi u Institutu umetnosti u Čikagu.

Kad nam je dvadeset godina, mi na rimskim ulicama mislimo na stotine generacija lepih rimskih žena koje su prošle tim putima. U tridesetoj godini, mi ovde mislimo na starinske rimske heroje i tražimo po putu Apiji stope dalekih cezarskih legija. U četrdesetoj, mislimo na antičke besednike i mudrace. U pedesetoj, na mučenike i svetitelje. - Ima naše srce jedno svoje doba Petronijusa i Lukulusa, drugo Scipiona i Pompeja, treće Cicerona i Seneke, četvrto Svetog Pavla i Svete Cecilije...