Artnit

Sreda, 11 April 2018 10:40

Marsel Eme - Greh gramzivosti Istaknut

Diperije nije morao da se trudi da bi se ulenjio. Oholo uverenje da u kancelariji obavlja posao koji je sasvim ispod njegovih zasluga, kao i dremljivost posle dobre hrane i pića, terale su ga na lenost. Budući da je bio dovoljno uobražen da veruje da je u svemu prvi, pa i u najgorem, ubrzo je postao pojam dembela. Kada ga je šef, kome je prevršilo, otpustio, Diperije je dočekao odluku gologlav.

- Šta vam je to na čelu?

- Oreol, gospodine.

- Pa da! Time ste se zanimali umesto da radite?

Kada je saopštio ženi novost o otpuštanju, pitala ga je šta sada misli da radi.

- Trenutak mi se čini da je pogodan da se odam grehu gramzivosti. Od svih smrtnih grehova gramzivost je iziskivao od njega najveći napor volje. Za onoga koji nije rođen kao tvrdica, to je porok koji nudi manji sunovrat od ostalih, a kada je plod odluke, makar u početku, ništa ga ne razlikuje od vrline među vrlinama, štedljivosti. Diperije je nametnuo sebi stroge okvire, kao na primer da istraje u oblapornosti, i uspeo je da stvori, kod poznanika i suseda, solidnu reputaciju tvrdice. Zaista je voleo novac zbog novca, i znao je bolje nego iko da uživa u toj pretećoj strepnji koju osećaju tvrdice pri pomisli da poseduju stvaralačku snagu koju sprečavaju da se ispolji. Brojeći ušteđevinu, koja je bila plod dotadašnjeg marljivog rada, uspevao je malo po malo da oseti grozno zadovoljstvo u zakidanju drugome skrećući tokove razmene i života. Ovaj rezultat, naročito zato što se do njega stiglo s naporom, ulio je nadu Gđi Diperije. Njen je muž postao tako lak plen ostalih grehova, da Bog nije mogao da se uvredi, mislila je ona, od nezlobivog i životinjskog skretanja koje je od njega napravilo prilično jadnu žrtvu. Nasuprot tome, napredak koji je postigao u tvrdičluku bio je nužno proizvod izopačene volje koja je izgledala kao izazov nebu. No iako je Diperije postao takav škrtac da je udeljivao sirotinji iz parohije u ćaše dugmad sa gaća, sjaj oreola, njegova debljina, ostajali su netaknuti. Nekoliko dana ovaj neuspeh, prihvaćen kao takav, supružnike je ostavio zbunjene. Ohol i neumeren, gnevan, zavidljiv, lenj i škrt, Diperije je osećao da mu duša još uvek oko sebe širi mir pravednivštva. Da bi bili smrtni, šest grehova koje je negovao nisu bili drugačiji od onih koje je pri prvoj pričesti neko mogao da prizna i da ne bude bez nade. Smrtan među smrtnim, greh razvrata ga je užasavao. Ostali su pred Božijim pogledom takoreći neprimetni. U zavisnosti od slučaja bili su gresi ili slabosti, to je bilo skoro pitanje količine. Ali razvrat je bio puni pristanak na Đavolovo delo. Noćne čarolije prizivale su plamenu tmninu pakla: isplaženi jezici, jezici večne vatre; i jecaji sladostrašća, izobličena tela, tu su već bili krici prokletih i put mučena večitim mukama. Razvrat Diperije nije ostavio za kraj. Jednostavno, odbijao je da se s njim suoči. Ni Gđa Diperije nije na njega pomišljala bez nelagodnosti. Već dugo godina supružnici su živeli u predivnoj nevinosti, i sve do oreola svaka je noć za njih bila san od belog muslina. Razmislivši, sećanje na godine uzdržavanja izazvalo je ljutnju Gđe Diperije, jer nije sumnjala da im je oreol bio nagrada. Samo je razvrat mogao da rastoči oblak netaknute svetlosti.

Iz priče Milost

Pročitano 665 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Marsel Eme - Greh gramzivosti