Četvrtak, 21 Septembar 2017 10:57

Carevo novo odelo Istaknut

Majkl Heg - Ilustracija bajke Carevo novo odelo Majkl Heg - Ilustracija bajke Carevo novo odelo

Hans Kristijan Andersen je bajku Carevo novo odelo (Kejserens nye Klæder) prvi put objavio sa bajkom Mala sirena u Kopenhagenu, 7. aprila 1837. godine, kao treći i poslednji nastavak njegovih bajki za decu. Ova bajka je postala veoma popularna i prilagođena je različitim medijima, a njen naslov i izraz "car nema odeću" i njihove varijacije se koriste u brojnim radovima, u savremenoj pop kulturi i u političkom kontekstu.

Hans Kristijan Andersen je temu za bajku Carevo novo odelo preuzeo iz satirične priče španskog pisca Don Huana Manuela, sina kneza don Manuela i unuka kralja Ferdinanda III Svetog iz XIV veka. U njegovoj priči odeća je nevidljiva za sve osim carevih sinova. U izvornoj priči naglasak je stavljen na pitanje očinstva, a i kralja varaju tkači koji tvrde da će odeća biti nevidljiva za bilo kog čoveka koji nije sin svog pretpostavljenog oca. Andersen je promenio izvornu priču kako bi usmerio fokus na hipokriziju, dvorsku gordost, taštinu i intelektualnu prazninu.

U središtu bajke Carevo novo odelo je car koga je interesovala samo lepa odeća. Zato je bio i veoma zainteresovan kada su se pojavile dve varalice, koje su se predstavile kao vrhunski tkači koji mogu izatkati najlepše tkanine, nevidljive svakome ko je glup ili nije sposoban za svoj posao. Kada je to čuo car je pomislio: "To bi bilo divno odelo. Kad bih ga nosio, mogao bih da doznam ko u mom carstvu nije sposoban za dužnost koju vrši." Zato je odlučio da se ta takanina izatka za njega, a varalice su naručile najfinije materijale koje su tajno prodale, a da bi zavarali cara i dvorane oni su tkali, ali se na razbojima nije nalazilo ništa. Najpošteniji dvorani koje je car poslao u proveru, u strahu da su glupi ili nesposobni, iako nisu ništa videli na razbojima obavestili su cara da su tkanine čarobne. Na kraju je i car sa svojom svitom krenuo kod tkača da vidi najlepše odelo na svetu. Zbog straha za svoj život i da ih ne bi car proglasio glupima, svi se dive onome što ne mogu videti i nagovoraju cara da obuče to veliko ništa. Podižući prazne ruke varalice caru pokazuju plašt, pantalone, kaput i sve ostalo, a kada je on skinuo odeću oblače ga u novu odeću koja je poput paučine. Kada car povede povorku, dok dvorani stupaju iza njega držeći nepostojeći plašt niko se ne usuđuje da kaže da ne vidi nikakvu odeću iz straha da će biti neprimeren za svoj položaj, glup ili nesposoban. Ceo svet se divio caru i njegovom novom odelu. Ali, dete je iskreno viknulo: "Car nema ničega na sebi!" Neiskvarenost deteta je trgla narod koji je gledao samo u jednom smeru, u smeru laži.

Kao izraz naslov bajke Carevo novo odelo se odnosi na nešto što je široko prihvaćeno kao istinito ili se smatra vrednim, zbog nespremnosti naroda da kritikuje ili da vidi kako je to protiv narodnog mišljenja. Ova bajka se može objasniti i neznanjem, jer govori o situaciji u kojoj "niko ne veruje, ali svi veruju da svi drugi veruju".

Pročitano 76 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Carevo novo odelo