Petak, 11 Avgust 2017 10:45

Agota Kristof - Uspomene blede, bol jenjava Istaknut

Dizajn korica knjige Dokaz Dizajn korica knjige Dokaz

Lukas kaže:

- Znam o čemu pričate. Video sam slične stvari, sopstvenim očima, u ovom istom gradu.

- Mora da ste bili veoma mladi.

- Bio sam još dete. Ali ništa nisam zaboravio.

- Zaboravićete. Život je tako sazdan. S vremenom se sve briše. Uspomene blede, bol jenjava. Ja se sećam svoje žene kao što se sećamo neke ptice, nekog cveta. Ona je bila čarolija života u jednom svetu gde je sve izgledalo lepršavo, lako i lepo. U početku, dolazio sam ovamo zbog nje, sada dolazim zbog Judite, one koja je preživela. Ovo vam se može učiniti smešno, Lukase, ali ja sam zaljubljen u Juditu. U njenu snagu, njenu dobrotu, njenu nežnost prema toj deci koja nisu njena.

Lukas kaže:

- To mi se uopšte ne čini smešno.

- U mojim godinama?

- Godine su obične tričarije. Važna je samo suština. Vi je volite, a i ona voli vas.

- Ona čeka povratak svoga muža.

- Mnoge žene čekaju ili oplakuju svoje nestale ili umrle muževe. Ali maločas ste rekli: “Bol jenjava, uspomene blede.“

Noćobdija podiže oči ka Lukasu:

- Brišu se, blede, da, to sam rekao, ali ne i da nestaju.

Iz romana Dokaz

Pročitano 50 puta
Više iz ove kategorije « Grad u moru Mačke »

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Agota Kristof - Uspomene blede, bol jenjava