Lukas kaže:

- Znam o čemu pričate. Video sam slične stvari, sopstvenim očima, u ovom istom gradu.

- Mora da ste bili veoma mladi.

- Bio sam još dete. Ali ništa nisam zaboravio.

Objavljeno u Pero

On se pita šta je to: uspomene, ti dronjci raznih čudnih stvari koje čovek više ne može da shvati. Uspomena ostaje i stalno, beskrajno predstavlja samo sebe isto onako kako ju je čovek ostavio još dok nije bila uspomena. Ljudi se povlače kao sa kakve pozornice. Izgleda da se povlače uvek na jednoj istoj ravni. Njegova je postojbina pozornica beskrajnosti.

Objavljeno u Pero

“Ako pokušamo da se setimo onoga što nam se dešavalo u najranijem detinjstvu, čest je slučaj da ono što su nam drugi pričali mešamo sa onim što je doista naše sopstveno iskustvo.“ Ovu napomenu iznosi Gete na prvim stranicama životopisa na kojem je počeo da radi u starosti od šezdeset godina. Ispred životopisnog teksta stoje samo nekoliko obaveštenja o njegovom uspelom rođenju “28. avgusta 1749. godine, tačno na dvanaesti podnevni odzvon“.

Objavljeno u Društvo

- Sećate li se jedne male kafane, na uglu ulice Suza i Avenije Port d' Aržantej? - upita krčmar.

- Ne - odgovori Pjero - nema je.

- Šta, nema je više - reče krčmar. - Kafana ''Posidon''? To je moje ime.

Objavljeno u Pero

Čini mi se, valjalo bi početi nešto da radim, sada, kada učim gledati. Dvadeset i osam mi je godina i ništa još nisam napisao. Da ponovimo: napisao sam studiju o Carpacciu, koja je loša, napisao sam dramu Brak, u kojoj razvijam nešto krivo s dvoznačnim sredstvima - i stihove. Ali sa stihovima je čovjek malo učinio, kad ih je napisao mlad. Valjalo bi čekati time, sabirati cijeloga života iz duše i mirnoće, iz dugog života, kad bi to bilo moguće, i tada, sasvim pri koncu, čovjek bi možda napisao deset redaka koji bi bili dobri.

Objavljeno u Pero

Kad se sve zazeleni, i kad oštra, vrela svjetlost oblije zemlju, pa zemlja zamiriše onim osvježavnim, prijesnim mirisom na zeleno, njega obuzme toplo, nijemo drhtanje. Probude se uspomene i mila sjećanja na minule dane. Kako je sve to preliveno nečim tajanstvenim!

Objavljeno u Pero
Subota, 24 Maj 2014 14:38

Gustav Flober - Uspomene

Dugo sam sa uživanjem čeprkao po svom promašenom životu; s radošću sam sebi govorio da je mladost moja prošla, jer radost je osetiti da vam se studen uvlači u srce i da, pipkajući ga rukom kao ognjište sa koga se još diže dim, možete reći: više ne gori. Ponovo sam polagano prelistavao sve stranice svoga života, sve misli, strasti, dane zanosa, dane tuge, treptaje nade, kidanja u duševnim mukama. Sve sam ponovo video, kao čovek koji obilazi katakombe i polako razgleda, sa obe strane, mrtve poređane kraj mrtvih.

Objavljeno u Pero
Utorak, 15 April 2014 14:30

Bora Stanković - Slatka tuga

Ako ikada srce zaboli, duša se razdraga i slatka tuga obuzme dušu - to je pri uspomenama na prošlost, minule dane, rodno mesto, drugove iz detinjstva... One koji su pomrli spominješ s pobožnošću i poštovanjem, a one koji su još živi gledaš čudom kako su se promenili...

Objavljeno u Pero
Petak, 07 Juni 2013 22:29

Ivan Cankar - Cveće uspomena

Šta god je čovek jednom mislio i osećao, ne gubi se bez traga. Ona četiri zida, među kojima je živeo samo jedan dan ili dest godina, gusto su ispisana njegovim pismom; kad se vrati, poznaje rukopis, razaznaje reči i u času je onaj koji je i bio. Nijedan usklik ne gubi se, nijedan uzdah, nijedna suza i nijedan osmeh. Božja ruka odmah zapisuje povest čoveka, kleše je u kamen.

Objavljeno u Pero
Vi ste ovde: Home Pero Prikazivanje članaka po tagu uspomene