U pesmi Ljubavni rastanak isprepletano je više motiva. Nastala je iz motiva ljubavnog rastanka, iz koga je proistekao motiv sprečene ljubavi. I jedan i drugi pobuđuju motiv čežnje za voljenim bićem koje je daleko.
Jezik pesme je jednostavan, kao što je jednostavno i kazivanje o ljubavi. Pesma je astrofična, bez podele na strofe i ima tri kompoziciono-smisaone celine. Ispevana je u alegoriji.
U uvodnom delu pesme ljubav je samo nagoveštena, samo se naslućuje i iskazuje se alegorijski u slici o dva zaljubljena cvijeta koja su zajedno u bostanu rasla. Ta dva cveta - plavi zumbul i zelena kada predstavljaju zapravo momka i devojku koji su rastavljeni.
Za svoju okosnicu pesma ima odlazak momka na Doljane, dok devojka ostaje u bostanu sama. Ovaj događaj je dat više kao crtica, nego kao prava priča i samo je podstrek za iskazivanje emocionalne sadržine pesme, osećanja koje narodni pesnik želi da indirektno opeva.
Reči devojke na kraju pesme Ljubavni rastanak su ispunjene čežnjom i snažnim osećanjima. Njen odgovor na pitanje momka "Kako ti je u bostanu samoj" iskazuje snagu njenih osećanja, veličinu njene ljubavi i dubinu bola kroz jedinstvenu hiperbolu. Tako devojka odgovara da je nebo list artije, da su gora kalemovi, a more crn murećep, ne bi napisala svoje jade, ni da piše tri godine dana.
