Artnit

Uostalom, ništa nije bilo hitno... Mogao sam da se posvetim razmišljanjima... Godine su prošle od kada san otišao od Berlopovih... i od kada nisam video malog Andrea... Mora da je ovo neugledno stvorenjce u međuvremenu poraslo!... Sada sigurno šljaka na nekom drugom mestu... za neke druge drkuše... Možda više i ne radi s trakama... Nas dvojica često smo ovamo zajedno dolazili... Upravo ovde, na ovu klupu, levo pored bazena... Da čujemo top u podne... Kako je to vreme, kada smo obojica bili šnajderski šegrti, sada daleko... Jebi ga! Dečaci brzo stare!

Objavljeno u Pero

Sve što je u vezi sa večnošću neizbežno se svodi na otrcanu frazu. Svet na kraju prihvata bilo kakvo otkriće i predaje se bilo kakvoj drhtavici, samo ako je pronađena njena formula. Ideja o sveopštoj bezvrednosti svega, - opasnija od svih nesreća, - svedena je na očiglednost: svi je prihvataju a niko joj se ne prilagođava. Strahota poslednje istine tako je pripitomljena; postala je pripev na koji ljudi više ne misle, napamet naučivši nešto što bi, samo naslućeno, moralo da ih gurne prema ponoru ili prema spasenju. Vizija ništavnosti Vremena dala je svece i pesnike, i očajničke poruke nekolicine usamljenika, zaljubljenih u anatemu...

Objavljeno u Društvo

Čekali smo i čekali. Svi zajedno. Zar psihijatar nije znao da je čekanje nešto što izluđuje ljude? Ljudi čekaju čitav svoj život. Čekaju da žive, čekaju da umru. Čekaju u redu da kupe toalet-papir. Čekaju u redu za novac. Ako nemaju novac, čekaju u još dužim redovima. Čekaš da odeš na spavanje i onda čekaš na buđenje. Čekaš da se venčaš, pa čekaš da se razvedeš. Čekaš da padne kiša, čekaš da prestane. Čekaš da jedeš, a onda ponovo čekaš da jedeš. Čekaš u psihijatrijskoj ordinaciji s gomilom psihopata i pitaš se da li si jedan od njih.

Objavljeno u Pero
Četvrtak, 14 April 2016 11:08

Antoni de Melo - Blago pećine koja nestaje

Ovo je priča koju je jedan učitelj ispričao svojim učenicima da bi im pokazao kakvu štetu može da nanese čak i najmanja vezanost za stvari onome ko je duhovno uzdignut.

Objavljeno u Društvo

Ljude treba gledati odozgo. Utrnuo bih svjetlo i stao na prozor: oni i nisu slutili da ih tko može promatrati s visine. Ljudi paze na svoju vanjštinu s lica, katkada i odostrag, ali svi su efekti sračunati na gledaoce od metar i sedamdeset. Tko je ikada već razmišljao o obliku jednog krutog šešira kad ga gledaš sa šestog kata? Ne pomišljaju na to da skriju svoja ramena i lubanje živim bojama i upadljivim tkaninama, ne znaju se boriti protiv velikog neprijateljstva Čovječanstva: ptičje persepktive. Saginjao sam se i smijao se: gdje im je to slavno “uspravno držanje“, na koje su toliko ponosni; slijepe su uz pločnik, a dvije im duge noge izviruju ispod ramena, i kao da gmižu.

Objavljeno u Pero
Ponedeljak, 21 Decembar 2015 12:14

Luj Ferdinand Selin - Svako za sebe, a svet za sve

Ne treba se zavaravati, ljudi nemaju šta da kažu jedan drugom, svako govori samo o svojoj muci, to je već dobro poznato. Svako za sebe, a svet za sve. Pokušavaju da u časovima ljubavi prebace svoju muku na onog drugog, ali ne ide i uzalud se trude, čitava im muka ostaje i počinju iznova, pokušavaju opet da je utrape. “Kako ste lepi, gospođice“, kažu. A život ih ponovo uhvati do idućeg puta, kad će opet pokušati isto: “Zaista ste lepi, gospođice!“

Objavljeno u Pero
Nedelja, 20 Decembar 2015 12:41

Leonardo da Vinči - Predskazanja

Kao i mnogi renesansni umetnici Leonardo da Vinči je pripadao filozofskim i umetničkim školama na klasičan način, poput neoplatoničara, neopitagorejaca i hermetika. On je bio vizionar i prorok, a priroda i čovek su za njega bili najveće ostvarenje života. "Leonardo da Vinči bio je čovek koji se prerano probudio dok su svi drugi spavali dubokim snom", rekao je Sigmund Frojd. U predskazanjima, koja su sakupljena u knjizi Basilisk opisuje svakidašnje događaje, koje izriče u proročkoj modulaciji sa ciljem da upozori na katastrofe sveta koje vrebaju.

Objavljeno u Društvo

"Stabilnost", reče Upravljač, "stabilnost". Nema civilizacije bez društvene stabilnosti." Glas mu je zvučao kao truba. Dok su ga slušali, osećali su da rastu, da ih nešto greje.

Objavljeno u Društvo
Petak, 04 Decembar 2015 12:06

Deni Didro - O geniju

Francuski filozof, dramski pisac, tvorac Enciklopedije, likovni kritičar i novinar Deni Didro je bio centralna ličnost francuskog i evropskog Prosvetiteljstva i XVIII veka. On smatra da u geniju, pesniku, filozofu, slikaru, muzičaru, govorniku postoji neki posebna tajna, kvalitet duše bez kojih oni ne mogu stvoriti ništa veliko i prelepo. U čoveku postoji iracionalni elemenat, nesvesne dubine u kojima obitavaju sve vrste mračnih sila, a ljudski genije se hrani time, jer nisu dovoljne sile svetla da se stvore ona božanska dela kojima se Didro divio.

Objavljeno u Društvo

Pisac je sebi postavio zadatak da živi pjesnički. Imao je visoko razvijeni organ da iznalazi ono zanimljivo i gdje bi to našao, znao je svoje doživljaje pjesnički oblikovati. Tako nije njegov dnevnik u doslovnom smislu točan, nema tu naprosto neke priče, on ne govori u indikativima, već, tako reći, u konjuktivima. Sigurno je da je mnogo toga napisano, pošto se već odavno odigralo, ali uprkos tome prikazivanje je vrlo živo, i sve se odigrava, upravo, neposredno pred nama. No bilo bi promašeno iz toga zaključiti da je pisac imao literarnih namjera. Knjiga ima za nj sasvim privatno značenje. U svakom slučaju to nije književno djelo koje bi bilo namijenjeno tisku, a i svaki pojedini njegov dio nedvojbeno pobija takvu pretpostavku.

Objavljeno u Društvo
Vi ste ovde: Home Paleta Prikazivanje članaka po tagu ljudi