Artnit

Od svih pojeva ptica izdvaja se kosov zvižduk, koji se ne može pobrkati ni sa jednim drugim. Kosovi stižu kasno popodne: dvoje ih je, mora biti da su par, možda onaj isti od prošle godine, svih ovih godina u ovo doba. Svako popodne, kad čuje pozivni zvižduk, od dve note, kao kad neko želi da obznani svoju prisutnost, gospodin Palomar diže glavu da bi pogledao ko ga to zove; a onda se priseti da je došao čas kosova. Ubrzo ih i ugleda: šetaju se po travnjaku kao da im je pravi poziv to da budu dvonošci koji se kreću po zemlji, i koji se zabavljaju na taj način što pronalaze sličnosti s čovekom.