Artnit

Krenuše, i mladiću se doskora učini da mu je neznanac stari poznanik. "Kako ste dospeli u ove planine", upita ga neznanac; "po govoru vam se vidi da niste iz ovih krajeva." "Ah, o tom bi se moglo mnogo govoriti", reče mladić, "ali opet nije vredno govora, nije vredno da se priča." Kao da me neka nepoznata sila istrgnula iz kruga mojih roditelja i srodnika, moj duh je izgubio vlast nad samim sobom; kao ptica koja se uzalud koprca kad je uhvaćena u mrežu, tako se moja duša zaplela u čudne predstave i želje.