Artnit

Sreda, 15 Novembar 2017 12:00

Homerovo razumevanje bivstvovanja Istaknut

Tomas Lorens - Homer recituje svoje pesme Tomas Lorens - Homer recituje svoje pesme

Grčki epski pesnik Homer poznat je po epovima Ilijada i Odiseja, koji su označeni kao najvažniji spisi grčke kulture, temelj grčkog obrazovanja, ali i večni izvor mudrosti, svakodnevnih praktičnih saveta, uzrečica, poslovica. Ovi epovi se smatraju za dva ključna dela zapadne civilizacije i bili su inspirativna osnova brojnih književnih, umetničkih i teoretskih dela. Njegovi spisi preživeli su znatno vreme, nestali u određenim vremenima i kasnije ponovo otkriveni zauzimajući svoje mesto među najvećim delima istorije.

Nije poznato mnogo o Homeru, naročito kada se rodio. Većina veruje da je rođen negde između 850. i 1200. godine pre nove ere u Hiji u Maloj Aziji. Tačan datum međutim nije poznat, ali istoričari ga često određuju na osnovu njegovih završenih dela. Iako tačan dokaz njegovog autorstva Ilijade, Odiseje i nekoliko drugih epskih pesama ne postoji, većina stručnjaka slaže se da je zapravo on bio autor. Njegovo postojanje je međutim u velikoj meri misterija. Iako se generalno smatra da je jedan čovek, moguće je da je "Homer" zapravo grupa više ljudi.

Epovi Ilijada i Odiseja su definisali grčku kulturu. Ilijada je bila poznata ilustracija Trojanskog rata u kojoj Paris kidnapuje prelepu Jelenu, a čiji suprug Menelaj, zajedno sa Agamemnonom, grčkom vojskom i drugim poznatim likovima prati Parisa u Troju. Mada Ilijada prikazuje Trojanski rat, zasniva se na besu Ahila, velikog grčkog ratnika. Odiseja je na neki način epilog Ilijade. To je priča o Odiseju, koji se borio i pomagao Grcima u Ilijadi i njegovom dugom povratku u Itaku, gde je vladao i bio srećno oženjen sa Penelopom.

O velikom uticaju Homera svedoče brojni citati i aluzije, ponegde i direktno spominjanje njegovog imena kod najstarijih poznatih grčkih autora. Platon govori da su u njegovom vremenu mnogi verovali da je Homer bio prosvetitelj cele Grčke. I otada se Homerov uticaj proširio daleko izvan granica.

Najvažniji doprinos Homera grčkoj kulturi je bilo pružanje zajedničkog skupa vrednosti na osnovu kojih su uspostavljene vlastite ideje Grka o sebi. Njegove pesme pružale su fiksni model heroizma, plemstva i dobrog života kojem su svi Grci, posebno aristokrate težile. U njima se sramota zbog sramote ocenjuje kao nešto najgore što se može desiti junaku, a kratki život slavnih dela smatra se daleko superiornijim nad dugim životom mira i prosečnosti, jer sa velikim delima čovek može postati besmrtan. Njegova slika bogova je takođe interesantna, jer se na mnogo načina koristi u komičnom i satiričnom kontekstu i oni imaju mnogo manje dostojanstva od heroja smrtnika.

Homer je pisao ne samo kako se grčki svet razvijao, prvo društvo uz koga se vezuje pojam "civilizacija", već je postavio obrazac vrlina za zapadni svet. U njegovom delu nalazimo rane obrasce za ideje zajedničkog dobra nasuprot moći pojedinca i prokletstvo smrtonosne snage protiv sudbine i bogova, kao i obaveze muškaraca prema svojim vođama, žena prema svojim muževima, dece prema roditeljima, pravo moći i plemstvo krvi. Grci su gledali na Homerovo pisanje kao na pravilo kako žele živeti svoj život i trudili se da imaju karakteristike predstavljene u poznatim epovima.

Pročitano 1112 puta Poslednji put izmenjeno Nedelja, 01 Decembar 2019 11:27

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Homerovo razumevanje bivstvovanja