Artnit

Na slici Majka i dete iz 1905. godine američka slikarka Meri Kasat predstavlja temu odnosa između majke i deteta, koja je veoma česta u njenom slikarstvu. Ova slika prikazuje tradicionalnu žensku ulogu, a Meri Kasat verovatno njome simboliše i sve ono sa čim se ne slaže kada su u pitanju rodne uloge i tradicionalna verovanja. Danas se ova slika nalazi u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu.

Za Milutina Bojića važi reč naše narodne tužbalice: Juče u dom, danas u grob. Živeo je svega dvadeset pet godina, od 1892. do 1917, kada je za vreme svetskog rata umro u jednoj solunskoj bolnici od tuberkuloze i ostao da leži u tuđoj zemlji.

Ukrasni hmelj ili sobni hmelj (Beloperone guttata), poznat i pod nazivom biljka račić ili biljka škamp je zanimljiva sobna biljka zbog nežnih grimizno obojenih pokrovnih listova, brakteja nalik na metlice. U toku leta na polusenevitom mestu na terasi, balkonu ili u vrtu unosi boju i vedrinu.

Dosadno, sve je dosadno, foaje hotela, sala za ručavanje, plaža na kojoj se roditelji sunčaju, na kojoj spavaju zaboravivši da zatvore usta, probude se, zevaju, idu u vodu, četvrt časa pre podne, četvrt časa posle podne, uvek zajedno. Vide se otpozadi, otac ima suviše mršave noge, majka previše debele, s proširenim venama, u vodi zatim živnu i prskaju okolo kao deca.

Srebrnolisna pileja (Pilea cadierei) ili kako se često naziva aluminijumska biljka zbog srebrnastih šara na listovima je vrsta pileje koja se često gaji kao sobna biljka. Dobro uspeva i u aranžmanima sa bršljanima i drugim manjim sobnim biljkama. Veoma je otporna sobna biljka i uz malo nege postaje zanimljiv ukras u domu.

Svi moji prijatelji koje sam slao u Napulj kao najlepši kraj sveta vraćali su se iskisli, ja sam ipak našao ono isto plavilo neba koje je na zenitu sjajno kao dragi kamen i zatim sve toliko plavlje da se ivica prozračnog mora potpuno u njemu izgubi. Nigde ostrva i obale ne izgledaju toliko kao da plove u azuru. Postoji ta plava, glatka i nematerijalna boja s kojom graniči Napulj svoje vinograde, bašte, tesne kaldrmisane ulice, vulkane i turističke agencije. Napulj je u apsolutnoj prozračnosti.

U jednoj od najpoznatijih pesama kosovskog ciklusa Zidanje Ravanice narodni pevač se u pristupu neimarskoj temi kreće između legende i istorije. U središtu pesme je manastir Ravanica, najveća i glavna zadužbina kneza Lazara Hrebeljanovića, građena između 1376. i 1381. godine. U pesmi se veliča i slavi srednjovekovna srpska prošlost, kroz zadužbine starih vladara i kroz nju provejava i predosećanje tragičnog nacionalnog udesa o propasti srpske države.

Noći u meni kad planu
kao vatra u polju, o jeseni,
kada su duge seni:
sve što je lepo u meni
sliva se u pesmu,
u kojoj ritam krv moja bije.

Bori se sa samim sobom; ako želiš da ti pobediš gnev, onda on ne može tebe. Ti već počinješ da pobeđuješ ako uspeš da ovaj ostane skriven, ako mu se ne dopusti izlazak. Zatrpajmo njegovo javno ispoljavanje i držimo ga što je više moguće skrivenog i tajnog.

Života moga prođe lepši deo,
rano me mlada ostaviše leta!
Moj cvet je još pre svog procvata sveo,
a osuši se i koji procveta!
I sunce nade ja sam retko sreo,
a hladni vihor mene svuda sreta!
Mladosti, ipak ja te tako volim,
i za tebe se večno Bogu molim!