Žan Fransoa Mile - Sakupljačice klasja
Žan Fransoa Mile, francuski slikar predstavnik realizma i Barbizonske škole često prikazuje na svojim slikama naporan seljački rad i francusko selo. Jedna od njegovih najpoznatijih slika je Sakupljačice klasja koju je naslikao 1857. godine. Slika se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Gogoljevi junaci kao nosioci smešno-strašne slike sveta
U predgovoru komedije Revizor, Nikolaj Vasiljevič Gogolj kaže da mu je namera da skupi sve što ne valja u Rusiji na jednu gomilu i da sve to ismeje o jednom trošku. On to čini kroz svoje junake pune boja, soka i krvi života. Njegovi junaci dati su izobličeni kao u krivom ogledalu, ali on smatra da za to ne treba kriviti ogledalo.
Vrata Raja - Firenca
Uz katedralu, na Piazza Duomo u Firenci nalazi se osmougaona krstionica posvećana Svetom Jovanu Krstitelju, izgrađena između XI I XII veka u romaničkom stilu. Troja bronzana vrata, koja s triju različitih strana vode u krstionicu, sama po sebi su remek-dela. Najprepoznatljivija su Istočna vrata, remek-delo Lorenca Gibertija, italijanskog vajara, zlatara i slikara. Mikelanđelo je smatrao da ova vrata tako veličanstveno izgledaju, da predstavljaju ulaz u raj. Odatle im i naziv Vrata raja.
Humanizam i renesansa u književnosti
Humanizam i renesansa je značajan kulturni pokret u Evropi koji nastaje tokom XIV i XV veka, a svoj vrhunac dostiže u XVI veku. Ovaj kulturni pokret iznikao je na izmenjenom načinu života gradskog stanovništva. Razvoj gradova, prekomorska istraživanja i niz novih naučnih i tehničkih otkrića izmenili su život i shvatanja. Ljudska logika uvek vaspitavana u pokornosti i strahu pred Bogom počinje da se menja. Čovekov pogled se odvaja od neba i počinje da traži sreću u ovozemaljskom životu.
Labudova pesma
Labud sa dugim gracioznim vratom i snežnom bojom perja je jedna od najlepših ptica. On plovi na vodi i ne peva lepo kao mnoge ptice. Osim šištanja i siktanja ne ispušta druge zvuke, pa ga zbog toga zovu i nemi labud.
100 soneta o ljubavi
Ljubav je velika, večna tema umetnosti. Nju gotovo nikada nisu zaboravljali pesnici. Ljubavnim osećanjima bojili su svoje stihove i afirmisali princip vernosti. Čileanski pesnik, Pablo Neruda u 100 soneta o ljubavi izgovorio je svoj odnos prema ljubavi na nov neponovljiv univerzalan način.