Rodoljubiva poezija Alekse Šantića
Aleksa Šantić nesumnjivo zauzima značajno mesto među srpskim pesnicima sa kraja XIX veka i prvih decenija XX veka. Po mišljenju mnogih kritičara Aleksa Šantić je postigao najviše umetničke domete u rodoljubivoj poeziji. Toplinom i neposrednošću izraza njegove rodoljubive pesme su izražavale, ne samo njegova lična osećanja, nego i osećanja celog porobljenog naroda Bosne i Hercegovine.
Nega fuksije
Fuksija, poznata i kao minđušica je trajna, višegodišnja biljka. U zavisnosti od sorte može se gajiti kao grm, puzavica ili se orezivanjem može formirati krošnjica na vrhu stabla. Ako je nega pravilna njeni zvonasti cvetovi neobičnih boja biće predivan ukras eksterijera doma od proleća do jeseni.
Alberto Moravija - Kako sam onda mogao biti srećan?
Sreća je utoliko veća, ukoliko je manje primećujemo. Izgledaće čudno, ali meni se u te dve godine ponekad činilo čak da se dosađujem. Svakako, onda mi nije bilo jasno da sam srećan.
Tutunoberačite
Kao prvi veliki pesnik nove makedonske poezije, Kosta Racin spaja tradiciju sa novom poetikom. Njegova lirika o socijalnim nedaćama je prevashodno prožeta osećanjem bola i saosećanja sa ljudima koji pate. Toplina i razumevanje za ono što je ljudsko posebno je izražena u pesmi Tutunoberačite.
O božuru
Božur svakog proleća ukrašava vrtove raskošnim bojama i mirisom svojih cvetova širom celog sveta. Ovaj cvet je povezan sa mnogim mitološkim pričama, verovanjima i narodnim predanjima.
Građenje mosta u romanu Na Drini ćuprija
U romanu Na Drini ćuprija Ive Andrića most je najistaknutije središte. To je priča o građenju mosta i njegovoj sudbini. Most niče kao priviđenje, i kao čarolija, i kao uspomena, i amanet poturice Mehmed-paše Sokolovića.