Gustav Kurbe - Mirno more
Tokom boravka u malom gradu Etretatu na obali Normandije, u avgustu 1869. godine, Gustav Kurbe je naslikao pejzaž Mirno more na obali kanala Lamanša za vreme oseke. Spokojna kompozicija, u kojoj ogromno nebo smanjuje pejzaž do uske grupe mora i obale, jedan je od najpoznatijih morskih pejzaža Gustava Kurbea. Ova slika se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.
Siva vrana - prilagodljiva ptica
Siva vrana (Corvus cornix) je vrsta iz porodice vrana (Corvidae). Naseljava severozapadni deo Evrope, srednju Aziju i severoistok i jug Afrike. Živi u otvorenim područjima sa grmljem i drvećem, na poljima, u šumama, ali i u selima i gradovima. Sve češće se može videti u parkovima, drvoredima, vrtovima i oko neuređenih odlagališta otpada.
Alber Kami - O romanu Zamak
Malo je dela koja su tako oštra u svom razvoju kao što je to Zamak. K... je naimenovan za geometra zamka i on stiže u selo. Ali od sela do zamka je nemoguće stići. Tokom stotinjak stranica, K... će se truditi da pronađe svoj put, on će da preduzme sve, služiće se lukavstvom, okolišaće, nikad se neće naljutiti, i sa iznenađujućom verom želeće da započne posao koji mu je poveren.
Seren Kjerkegor - O egzistenciji i pojedincu
Danski filozof, teolog i pesnik Seren Kjerkegor, jedan od osnivača egzistencijalističke filozofije, pred filozofsko mišljenje postavlja potpuno novi zahtev: da osvetli pojedinačni egzistentni život izolovanog pojedinca u njegovim elementarno raspoloživim životnim situacijama. Pojam egzistencija koji se javlja u njegovoj filozofiji postaće jedan od centralnih pojmova filozofije XX veka.
Lovor višnja u vrtu
Lovor višnja ili zeleniče je veoma otporna zelena biljka, snažnog rasta. Lako se gaji i od nje se može oblikovati gusta ograda sa sjajnim tamnozelenim listovima, malo drvo ili pojedinačni ukrasni grm koji će cvetati skoro celog proleća i širiti prijatan miris svojih cvetova u vrtu.
Ipolit Ten - Venecija
Bio sam u Veneciji na mostu uzdisaja, palata i tamnica sa svake strane. Video sam kako se novi spomenici dižu iz nedara talasa kao na dodir čarobne palice. Deset vekova rasprostiru oko mene svoja maglovita krila i jedan umirući oreol baca svoje zrake čak do tih dalekih vremena kada su mnogi pokoreni predeli upirali svoje poglede na mermerna zdanja krilatoga lava, kad je Venecija sedeći usred svoga sjaja postavljala svoj presto na svojih sto ostrva.