Neoimpresionizam - "Umetnost je harmonija"
Pravac u slikarstvu neoimpresionizam predstavlja u isto vreme dalji razvoj i kasnu fazu, odnosno reakciju na impresionizam. Termin neoimpresionizam je prvi put upotrebio francuski likovni kritičar Feliks Feneon 1886. godine. Za osnivača neoimpresionizma smatra se francuski slikar Žorž Sera, koji ga je po svojoj slikarskoj tehnici nazvao divizionizam. Jedan od glavnih predstavnika neoimpresionizma francuski slikar Pol Sinjak je ovu tehniku nazivao poentilizam.
Erih Marija Remark - Ne postoji domovina bez države
- Tačno - dodade Kac - sada si, Tjaden, prvi put nešto umesno rekao; država i domovina, to je zaista razlika.
- Ali oni ipak ujedno spadaju - razmišlja Krop - ne postoji domovina bez države.
Suzan Valadon - Plava soba
Francuska slikarka Suzan Valadon je slikala portrete, pejzaže, mrtve prirode, a posebno, ženske aktove. Ona je međutim, najpoznatija po svojim ženskim aktovima, posebno zato što je to bilo neobično za slikarku u XIX veku. Slika Plava soba ili kako se još često naziva Autoportret Suzan Valadon iz 1923. godine, koja se danas nalazi u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti u Parizu, je jedna od njenih najpoznatijih slika sa ovom temom.
Konzola sto u domu
Konzola sto je mali, uzak dekorativni sto, koji se koristi u uređenju savremenog enterijera doma zbog zanimljivog izgleda, kao i zbog funkcionalnosti. Ovaj sto može da se stavi u svaku u prostoriju u domu i unese lični pečat u njeno uređenje, a pošto je dovoljno širok postaje mesto za držanje raznih potrebnih sitnica, ukrasa ili jednostavno svežeg cveća.
Roberto Đakobo - Čovek po Vitruviju
S teškoćama i neverovatnom upornošću, Leonardo je izbliza posmatrao strukturu kostiju i mišiće koji je pokrivaju, krvotok i kretanje udova kod ljudi. Posle direktnih posmatranja, uvek bi usledio crtež olovkom. Ostavio je bezbrojne stranice zabeležaka, skica i komentara za zapažanjima o ljudskom telu i njegovim proporcijama. Strasno se interesovao za anatomiju i fiziologiju. Godine 1489, počeo je da piše knjigu "O ljudskoj figuri", traktat u koji je uložio mnogo rada i detaljnih merenja. Bio je spreman da svoj rad suoči sa jedinom postojećom knjigom te vrste, koju je napisao Rimljanin Vitruvio, arhitekt iz vremena Rimske imperije, u I veku pre Hrista.
Sedefna ruža
U bajkama Grozdane Olujić susreću se neobični i novi svetovi događaja i junaka. Koristeći se različitim simbolima i uvek obnovljenim motivima, Grozdana Olujić prepliće san i javu, realnost i fantaziju, smeh i ironiju, ukazujući na neke nove dimenzije misli o ljudskom životu i postojanju. Poznata je njena umetnička bajka za decu Sedefna ruža, čija tema je čežnja za neostvarenim željama male školjke, koja se budi iz svojih snova razočarana promenom životne situacije.