Konstantin Miladinov je sa svojim bratom Dimitrom proveo duže vreme u Rusiji. Studirao je u Moskvi slovensku filologiju. Vreme koje je proveo u u Moskvi bilo je ispunjeno nespokojstvom, tugom i čežnjom za rodnim krajem. Nežan i osetljiv po prirodi, živeći u nemaštini i svakodnevnoj oskudici, teško je podnosio hladne ruske zime. Vlažna ruska klima i siromaštvo razorno su delovali na njegova pluća, koja su još u detinjstvu bila zahvaćena tuberkulozom.
U hladnoj Moskvi Konstantin Miladinov se osećao usamljeno i želeo je da se vrati u svoju otadžbinu. Iz tih nostalgičnih osećanja nastala je njegova pesma T'ga za jug. U ovoj pesmi on čezne za svojim toplim južnim zavičajem, jer se u Rusiji osećao kao u tuđini. Tu, u Moskvi, mračno je, peva on, i mene obavija mrak, a zemlju magla, i to čini da mi je u grudima hladno, a u mislima tamno. Pesnik želi da dobije krila orla i da preleti u otadžbinu da vidi Ohrid, Strugu, Kukuš. Tamo zora greje dušu, tamo je sva priroda darežljiva i puna lepote i sunca, tamo hoće da svome srcu da oduška, kada sunce bude zalazilo, da umre.
Iz pesme T'ga za jug provejava setna elegičnost i kontemplacija. Svojom iskrenošću i opšteljudskim bolom, impresivnim slikama prirode i intimnog košmara, kao i opštom atmosferom bezizlaznosti i očaja ova pesma izražavala je osećanja mnogih ljudi koji žive i rade u tuđini. Ona je svoju umetničku vrednost sačuvala i do danas.
Pesma T'ga za jug je prvi put štampana u beogradskom časopisu Georgija Rakovskog, Dunavski lebed 1860. godine. Pesma je počela da živi, i osvaja svojom iskrenom tugom, silnom čežnjom za svetlošću i zavičajem, i prevedena je na mnoge svetske jezike. Struške večeri poezije pokrenute su 1962. godine, kao serija čitanja makedonskih pesnika u čast braće Konstantina i Dimitra Miladinova, intelektualaca, učitelja i pisaca, rođenih u Strugi. Struške večeri tradicionalno počinju pesmom T'ga za jug, Konstantina Miladinova koji se smatra začetnikom moderne makedonske poezije.
