Dobro, ali ko ne zna da su baš najveće budale prepune tih vaših uživanja, i da nevaljalstvo izobiluje prijatnostima, i da čak i duša pribavlja sebi ne samo loše nego čak i mnoge loše vrste uživanja? Naročito obest, i preterano samoisticanje i naduvenost koja se uzdiže nad ostale, zatim slepu i neuviđavnu ljubav prema vlastitim stvarima, tromo mekuštvo i neizmerno radovanje detinjarijama, brbljivost, oholost, ogovaralaštvo, lenjost i rasturenost mlitava i nad samim sobom spavaćiva duha.
Sve to vrlina rastura; ona vrši strogu smotru i uživanja procenjuje pre nego što ih primi, šta više, kad je ovo ili ono uživanje i odobrila, ona mu ne pripisuje nikakvu vrednost (dovoljno je da ga prima), i ono što joj čini zadovoljstvo nije uživanje, nego održavanje mere. Ako pak umerenost smanjuje uživanje, to je ogrešenje o najviše dobro.
Ti si zagrlio uživanje, ja ga ograničavam; ti se sav predaješ uživanju, ja se ne služim njime; ti smatraš da je ono najviše dobro, ja ga uopšte ne smatram ni za dobro; ti sve činiš radi uživanja, a ja ništa.
Iz dela Rasprava o blaženom životu
