Sveže voće kao dekoracija u domu
Sveže voće kao dekoracija uvek može biti zanimljiv detalj u enterijeru doma. Ova dekoracija unosi žive boje i daje prirodan, svež izgled domu. Kuhinje su najčešće mesto gde se stavlja činija sa voćem. Dekoracija sa voćem takođe, može biti odličan izbor za svaki sto u domu. Voće se raspoređuje u različite dekorativne komade kao što su vaze, staklene, keramičke, srebrne, bronzane činije za voće. Ovaj dekor uvek ima i svoju dvostruku ulogu, povećava apetit i može biti ukusan dezert.
Nestvarna ljubav u poeziji Jovana Dučića
Jovan Dučić je najveći pesnik srpske moderne poezije. On je pesnik lepote, pesnik prirode i ljubavi, snažnih ljudskih osećanja. Njegovo pevanje nije samo poezija nego i filozofija. Njegove teme su neprolazne. To su velike istine o najvećim motivima života i umetnosti: o Bogu, o ljubavi i smrti.
Nega sanseverije
Sanseverija, ili kako se često naziva indijansko pero je veoma otporna sobna biljka, laka za negu. Zato je mogu gajiti i oni ljubitelji sobnih biljaka koji zbog obaveza često odsustvuju ili jednostavno ne stižu da se redovno brinu o svojim biljkama.
Linija kao likovni elemenat u crtežu
Kao samostalni likovni elemenat linija je posebno važna u klasičnom crtežu. Ona tu postaje i površina i volumen i nosilac forme. Kroz crtež umetnik linijom snažno izražava svoja osećanja i daje večno svedočanstvo o vremenu u kojem je živeo. Samom linijom, kao i njihovim susretom na prostoru umetnici govore svojim vizuelnim jezikom i čine čuda. Linijom oni otkrivaju i utvrđuju lepotu koja se može nazvati klasičnom i večnom.
Večiti mladoženja
U razvoju srpskog realizma Jakov Ignjatović zauzima istaknuto mesto. On slika savremeni život i običnog čoveka. Za roman Večiti mladoženja Jakov Ignjatović dobija u književnoj kritici najviše ocene i priznanja. Ovaj roman je tematski vezan za njegovo rodno mesto - Sent Andreju, varošicu severno od Pešte. Tu su živele brojne srpske porodice posle seobe Srba iz Turske u Austriju 1690. godine.
Starac i more
Središnja tema romana Starac i more Ernesta Hemingveja je smrt i način kako da joj se čovek suprotstavi pa da ostane neporažen, čak i kada se ne pobedi. Čovek suočen sa smrću može da nađe svetlost i da je oseti, ili da je ne nađe. Čovek suočen sa smrću okreće se svojoj savesti. To je jedini trenutak slobode. Taj doživljaj blizine smrti prisutan je i u ovom romanu.