Artnit

Rana je bridela dugo. Sidarta je morao da preveze preko reke mnoge putnike koji su vodili sa sobom sina ili kćer, i nijednog od njih nije mogao da gleda, a da mu ne zavidi, a da ne pomisli: "Eto, tolike hiljade imaju tu najdražu sreću, zašto sam ja toga lišen? I opaki ljudi, pa i lopovi i razbojnici imaju decu, vole ih i njihova deca vole njih, samo ja to nemam." Razmišljao je, eto, tako prosto, tako nerazumno, toliko je postao sličan detinjim ljudima.

Sidarta je naučio da trguje, da vlada ljudima, da uživa sa ženom, naučio je da se lepo odeva, da naređuje slugama, da se kupa u mirišljavoj vodi. Naučio je da jede probrana i brižljivo pripremljena jela, štaviše, jeo je i ribu, meso i pticu, navikao je na razne začine i slatkiše, da pije vino koje otupljuje i donosi zaborav. Naučio je i igru kockama i igru na šahovskoj tabli, naučio je da posmatra ples igračica, da ga nose u nosiljci, da spava na mekoj postelji.