Artnit

Buržoaska kultura našeg doba je kultura superimperijalizma. S čudovišnom, neverovatnom brzinom i snagom ona zahvata i uključuje u orbitu svog uticaja najzaostalije zemlje i narode: Azija i Afrika, Kina i Indija, crnci i Arabljani već su uvučeni u zlatni vrtlog i osećaju na sebi sve divote današnje "civilizacije". Zvek dolara, škripa i lupa mašina, vojnička muštra, kasarnski režim, strogi činovnici i "nepodmitljive" sudije, religiozni licemeri i manijaci, neustrašivi kapitalistički "moreplovci", špekulanti, kriminalni tipovi i hazarderi oblepili su celu zemlju i marljivo poučavaju i "kultivišu" divlje Peruance.

Aleksej Tolstoj je sočan, bogat, izvrstan slikar svakidašnjice. Njegovo plemićko Zavolžje ni do sada ne prestaje da interesuje čitaoce. Već odavno nema starih lipa, a tamo gde su se sačuvale - teče drugi, nov život. Lepa književnost koja nam je ostala o tim lipama ogromna je. O plemićkim imanjima i svakodnevnom životu na njima pisali su najbolji klasici. Ali Tolstoj je znao da tome doda nešto svoje, originalno.

U jesen 1923. godine u redakcijsku sobu Crvene ledine (Krasnaja Nov) uđe suvonjav, vitak, malo viši no srednjeg rasta čovek 26-27 godina. Na njemu je bilo sasvim novo sivo odelo od finog engleskog štofa, koje mu je veoma lepo stojalo. Sijala se postava gornjeg kaputa prebačenog preko ruke. Došavši, polako se obazreo, stavio u ugao palicu sa kuglom od slonovače i skidajući rukavice reče tihim prigušenim glasom:

- Sergej Jesenjin. Došao sam da se upoznamo.