Artnit

Slika Krik pripada seriji slika Friz života, kategoriji pod nazivom Nemir. To je najpoznatija slika norveškog slikara ekspresionizma Edvarda Munka. Postoje četiri verzije ove slike nastale između 1893. i 1910. godine. Razlike između verzija nisu velike. Dve verzije Krika, ulje na platnu i pastel, se nalaze u Muzeju Munk u Oslu, jedno ulje na platnu u Norveškom nacionalnom muzeju, a samo jedan pastel je u privatnoj kolekciji.

Svraka je ptica koja se često sreće u naseljima gde su i ljudi. Prepoznatljiva je po dugom repu i izrazito crno-belom perju. Ova upečatljivo crno-bela ptica se vezuje uz razna sujeverna tumačenja i verovanja i o njoj su napisane mnoge pesme i priče. U raznim kulturama svraka ima različita i veoma živopisna simbolična značenja.

Kultura je u procesu tranzicije u srpskom društvu jako marginalizovana. Suočeni smo sa duhovnim i materijalnim osiromašenjem društva i međuljudskih odnosa. Usklik ''Kulturo, eve me!'' zaista možda i najbolje sažima stanje našeg društvenog miljea i kulture. Društvo je preplavljeno šundom i kičem, nameće se stil života u kome se bahatost, površnost i pohlepa promovišu kao poželjni obrasci ponašanja. Sistem vrednosti u društvu je poremećen i devastiran i to se najviše preslikava na životnu filozofiju mladih kojima dominiraju hedonizam i želja da bez mnogo truda postignu uspeh i zarade veliki novac.

Ratan nameštaj je sve više prisutan u enterijeru i eksterijeru savremenog doma. On se uklapa u svaki prostor i stil uređenja doma, funkcionalan je i lako se održava. Nijanse ratana su mnogobrojne od svetlo beličasto-žućkaste, preko svetlo sivkastih nijansi do sivkasto-braonkaste ili potpuno braon boje. Ratan može da se oboji u skoro svaku boju, pri čemu dobija sasvim novu vizuelnu dimenziju.

Uređenje prostora u kome se sluša muzika uvek stvara jak efekat na slušaoce. Oblikovanje prostora za scenografiju obuhvata i likovnost (kolorističko rešenje) scenografije. Dobra scenografija je zato jedna od polaznih tačaka za potpuni doživljaj muzike.

Dioba Jakšića je kratka, lirski intonirana narodna epska pesma pokosovskog ciklusa koja pleni svojom lepotom. U središtu pesme je porodični sukob koji se rešava na ličnom planu. U celoj pesmi se oseća težnja narodnog pesnika da spoji u jedinstvenu celinu mitsko i ljudsko.

Vrabac je rod ptica pevačica. Nekada stanovnik Azije i Evrope, danas je najrasprostranjenija ptica na svetu. Ima ga na svim kontinentima, izuzev Antartika. Gotovo svi narodi imaju svoj naziv za vrapca. Kod nas se naziva vrabac pokućar ili dživdžan, u nekim delovima Velike Britanije zovu ga "tamni trčuljak", u Americi engleski vrabac, ali i "leteći krompir".

Sobne biljke mogu biti divan ukras ili detalj u enterijeru doma. One mogu da ulepšaju atmosferu i ambijent doma i da ga učine gostoljubivijim, toplijim, svežijim. U domu sobne biljke uvek stvaraju prijatan vizuelni doživljaj i daju osoben pečat uređenju doma.

Kaktusi potiču iz Amerike. Fosilni ostaci pokazuju da je kaktus bio deo ljudske ishrane pre više od 9000 godina. Stari narodi koristili su kaktus za piće i pravljenje vina, lekova, šampona, boja za lice, ali i za izradu strela, igračaka, nakita, četki. Dosta su korišćeni za razne ceremonijalne obrede, za prizivanje, zaustavljanje kiše ili vetra. Prve kaktuse u Evropu je doneo Kristofer Kolumbo sredinom XV veka. Botaničar Karl Line dao je ovoj biljci grčko ime kaktos što znači bodljikava biljka.

Ime Jovana Sterije Popovića stoji na početku stvaranja srpske drame i pozorišta. Ponirući svojim blistavim talentom i obimnim znanjem u odnose društva stvorio je tipične karaktere koji su nadživeli i pisca i njegovo doba. Njegovi likovi iz komedija, iako ograničeni horizontima jednog doba prekoračuju vremenske granice i postaju univerzalni. Takav je i lik Kir Janje iz njegove najjače komedije karaktera Tvrdica.