Odštampajte ovu stranicu
Nedelja, 01 Juni 2014 15:35

Nova Gvineja - Impatiens New Guinea Istaknut

Nova Gvineja (Impatiens New Guinea) je vrsta višegodišnjeg impatiensa, u narodu poznatog kao Lepi Jova, Lepa Liza, pištika, nedirak, sultanov cvet ili vodenika. Za razliku od običnog "Lepog Jove", hibridi vrste Nova Gvineja, koja potiče sa ostrva Nova Gvineja, severno od kontinenta Australija su veće biljke, imaju više cvetova, a i krupnije listove i cvetove. Sade se u vrtove, ali i u žardinjere i saksije.

Nova Gvineja poraste u visinu od 20 do 40 cm. Listovi su duguljasti, prošarani i mogu da budu od bronzano-zelenih do zeleno-žutih nijansi, zeleni ili crvenkastih boja. Cvetovi su pljosnati sa pet latica, i mogu da budu beli, ružičasti, ljubičasti, crveni, naranđasti, boje lavande ili u ovim kombinacijama boja.

Od kraja februara do kasne jeseni, Nova Gvineja cveta, a ako se gaji kao sobna biljka cvetanje se može produžiti i tokom zime. Mirovanje oko dva meseca će joj omogućiti da cveta obilnije sledeće sezone.

Nova Gvineja voli više sunce od ostalih vrsta impatiensa i najviše joj prija temperaura od 18 do 25 stepeni. Ako se gaji na otvorenom prostoru odgovara joj polusenovito mesto, a direktno sunce za vreme velikih vrućina izazvaće oštećenja. Ako se gaji u zatvorenom prostoru, pošto joj prija dosta svetla treba je staviti bliže prozoru, ali ne na promaju.

Novu Gvineju treba redovno zalivati, ali ne previše. Zbog preteranog zalivanja može da se pojavi žutilo na listovima i oštećenja korena. Između dva zalivanja treba da se malo prosuši. Zaliva se odozgo, ali ne preko listova i ostalih delova biljke.

Ne treba preterivati sa prihranjivanjem Nove Gvineje. U proleće i leto vodorastvorljiva đubriva se dodaju jednom nedeljno, oko 2 g na litar vode, a u jesen i zimu malo manje, 1 g na litar vode.

Pošto ima sputano korenje Novu Gvineju ne treba saditi u prevelike saksije. Sadi se u supstrat na bazi treseta namenjen sobnim biljkama, a da bi imala dosta vazduha oko korena prilikom sađenja ne treba pritiskati previše supstrat.

Nova Gvineja se razmnožava u rano proleće, reznicama dugim od 8 do 10 cm. Dok koren ne počne da se razvija reznice treba da budu stalno vlažne. Plitku posudu napunjenu vodom do dve trećine u kojoj je komadić drvenog ugljena, prekrijte najlonom ili celofanom i zavežite gumicom. Kroz probušene rupice u najlonu ili celofanu reznice se stavljaju u vodu. Kada se ožile, sade se u saksiju prečnika oko 10 cm, umereno zalivaju, a jednom nedeljno prihranjuju blagim rastvorom đubriva.

Ako se seme Nove Gvineje poseje u saksije, u kvalitetan supstrat, obezbedi dosta svetla i temperatura od 22 do 25 stepeni, biljka niče za 3 do 5 dana. Od sejanja do presađivanja treba da prođe 5 do 6 nedelja. Cveta 6 do 8 nedelja posle presađivanja.

Kada listovi Nove Gvineje počnu da se uvijaju, pojavljuju se žute pegice, a kasnije postaju tamni, i na poleđini se javljaju nežne paučine, to je znak da ju je napao crveni pauk, koji je teško uočljiv golim okom. Mogu da je napadnu i bele mušice, koje se uočavaju pri protresanju biljke.

Uz malo nege Nove gvineje dobija se zanimljiv cvetni ukras koji unosi boju u svaki prostor.

Pročitano 17539 puta
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci