Artnit

Jedan od predstavnika kasnobarokne francuske skulpture u doba Luja XIV, Fransoa Baroa primljen je u Kraljevsku akademiju za slikarstvo i skulpturu na osnovu bele mermerne skulpture Kleopatra umire 30. oktobra 1700. godine. On je tragičnu istorijsku epizodu transformisao u senzualnu i sladostrasnu sliku. Danas se ova skulptura nalazi u muzeju Luvr u Parizu.

Nit koju je Arijadnina ruka stavila u Tezejevu (u drugoj ruci mu je bio mač) da bi se ovaj uputio u lavirint i otkrio središte, čoveka sa glavom bika ili, kako hoće Dante, bika sa ljudskom glavom, zadao mu smrt i da bi, posle izvršenog podviga, razatkao kamene mreže i vratio se njoj, svojoj ljubavi.

Izraz Arijadnina nit proizilazi iz antičkog grčkog mita i spominje se do danas. Prema ovom mitu, Tezej je ostavio trag svog prolaska kroz komplikovanu mrežu lavirinta, koristeći nit od klupka koje mu je dala Arijadna. Vremenom je ovaj izraz dobio razne konotacije, esencijalno mitološko i kulturno određenje, što dovodi do mnogih tumačenja. Arijadnina nit se nekad naziva nit vodilja u životu ljudi, ali i spasonosno sredstvo koje omogućava snalaženje u zamršenim situacijama i njihovo razrešavanje. U nauci se ovaj izraz odnosi na metod rešavanja bilo kog problema zadržavanjem sudova svih raspoloživih opcija i njihovim isprobavanjem.