Artnit

Čovek kao građanin je, s jedne strane, potisnuo i zakrio čoveka kao slobodnog duha, koji pripada drugom poretku bića, a s druge strane, čoveka kao proizvođača, kao delatnika - nije bilo proklamovano pravo svakoga čoveka na dostojanstveno postojanje i na rad. Protivrečnosti i lažne posledice proklamacije prava čoveka i građanina u buržoaskim društvima, izazivale su reakciju protiv same ideje prava i slobode ljudske ličnosti.

Objavljeno u Društvo

- Ono što pričam - govorio je Zaharijaš - trebalo bi da zapisujem. Vlastodršci imaju pri ruci timove stenografa a mi, ljudi koji otkrivamo svet, njegovu bit i skrivene nedostatke, nemamo ništa. Za razliku od moćnika ovog sveta, koji su moćni samo zbog svoje prosečnosti i zato što nikada ništa neće preduzeti, mi - odnosno ti i ja - ne znam da li si primetio da reč ti izgovaram s velikim “T“, držimo do toga da u slobodnom razgovoru poštujemo i ritam, ali to niko ne beleži, jer timovi zapisničara služe onima čiji je govor artimičan, bezobličan, nesemantičan, horizontalan, zao, bolestan i loš i odvija se u frazama.

Objavljeno u Pero

“Među prostacima čovek sve dublje tone“, kaže slikar, “i potone dublje nego oni. To što kažem, istina je: ono fino u ljudima uvek mi je bilo odvratno, toga se moram osloboditi, to ne smem ja da imam. Celog života sam se povremeno utapao u prostački, prljavi svet. Uvek sam osećao da njemu pripadam. Pa sam uvek i ostao dole.

Objavljeno u Pero
Četvrtak, 24 Decembar 2020 11:39

Erih From - Bekstvo od slobode

U jednom od svojih najznačajnijih dela Bekstvo od slobode objavljenom 1941. godine, Erih From izlaže temeljne ideje na kojima će kasnije zasnivati razmatranje osnova zdravog društva. U osnovi Fromove teze je ideja da je sloboda dijamagnetna sila - jednim polom nas primorava da pobegnemo do nje, što From naziva pozitivnom slobodom, a s druge strane nas tera da pobegnemo od nje, manifestacija negativne slobode.

Objavljeno u Društvo

Šta li smekšava civilizacija u nama? Civilizacija izrađuje u čoveku samo mnogostranost osećanja, i... apsolutno ništa više. A razvitkom te mnogostranosti čovek će doći možda i dotle: da će pronaći nasladu i u prolivanju krvi. I toga je već i bilo! Jeste li primetili, da su najutančaniji krvoloci bili skoro svi od reda najcivilizovanija gospoda, kojima razne Atile i Stenjke Razini nisu bili ni za mali prst; i ako ne padaju tako jako u oči kao Atila i Stenjka Razin, to dolazi samo otuda što ih često sretamo, što su suviše obični i svakodnevni.

Objavljeno u Društvo

Kad bih bio izdajica, mogao bih vam lepim rečima zamazati oči da ne vidite nesreću što preti. Ali ja sam sam kriv za položaj u koji smo zapali. Dovoljno sam karakteran da to priznam pred vama. Ako me pitate kako sam mogao toliko da se zaboravim - imate puno pravo da mi postavite ovo pitanje -, moram vam na svoju sramotu odgovoriti: Zaboravio sam se zato što sam zaboravio reči našeg velikog učitelja Monga, koji veli: "Oni delaju a ne znaju šta čine; imaju navike a ne znaju zašto ih imaju; hodaju celog svog života a ipak ne poznaju svoj put: takvi su oni, ljudi iz gomile."

Objavljeno u Društvo

Nije samo utilitarizam nego je i altruizam teorija buržoasko-demokratskog morala, prosečno-kolektivnog morala blagostanja, morala kvantiteta. Buržoaski XIX vek je izmislio altruizam i njime je hteo da zameni hrišćansku ljubav. O altruizmu se govori kada se ohladi i zamre ljubav. Ljubav je stvaranje novog odnosa, odnosa u Duhu. Ljubav organski spaja, kvalitativno ispunjava. Ljubav je izlazak iz "ovoga sveta", iz tegobe, okovanosti i razjedinjenosti sveta, i ona je ulazak u drugi svet, svet slobode i sjedinjenja.

Objavljeno u Društvo

- Sve si, i u svemu. Prijatelji tvoji te poštuju! Često si njihova radost, a tvome srcu se čini da bez njih ne bi moglo ni postojati; pa ipak... da ti sada odeš, rastaneš se s ovim krugom, da li bi oni, i koliko bi dugo osećali prazninu koju bi tvoj nestanak ostavio u njihovoj sudbini? Koliko dugo?

Objavljeno u Pero

Civilizovan čovek se mnogo udaljio od kruga svog normalnog života. On je postepeno stvorio i razvio neke navike, koje su slične navikama pčela, tj. da se prilagodi svom svetu košnica. Zato često vidimo kako savremeni ljudi trpe od “ennui“ - dosade, svetskog “zamora“, duha koji se buni protiv svoje sredine bez opravdanih razloga.

Objavljeno u Društvo

“Razume se da nije. Žive kao idioti i mašine uvek, i kad rade i u slobodnim časovima. Kao idioti i mašine, ali uobražavaju da žive kao civilizovana ljudska bića, pa čak i kao bogovi. Prvo ih treba naterati da priznaju da su idioti i mašine u radnom vremenu. “Pošto je takva naša civilizacija,“ to biste im morali reći, “morate provoditi osam od dvadeset i četiri časa kao mešavina između budale i šivaće mašine. To je vrlo neprijatno, znam; to ponižava i odvratno je. Ali tako je.

Objavljeno u Društvo
Strana 1 od 8
Vi ste ovde: Home Uređenje doma Prikazivanje članaka po tagu čovek