Džon Fante - On je bio pas, ne čovek već životinja, i vremenom će postati moj prijatelj, hraniće me ponosom, veseljem i šašavošću
Pošli smo natrag, Glupi između nas, kroz špalir raskevtalih pasa. Znao sam zašto želim tog psa. Bilo je besramno jasno, ali nisam to mogao da kažem dečaku. Ne bi mi bilo prijatno. Ali mogao sam da kažem sebi. Umoran sam bio od poraza i neuspeha. Bio sam gladan pobede. Imao sam pedeset pet godina i nigde pobede na vidiku, čak ni borbe. Ni moji neprijatelji nisu više bili zainteresobani za sukob.
Džon Fante - Put do psećeg srca isti je kao put do ljudskog
Osim toga, tu je bilo i njegovo poreklo. Kako sam bio ubeđen da je japanske rase, možda sam ipak grešio što ga tretiram kao čistokrvnu akitu. Jer šta ako je njegov majka nekim sličajem bila nemački ovčar? Takva mešavina orijentalne i tevtonske krvi izazvala bi ogromne genetske komplikacije. Germanska ratobornost združena sa istočnjačkom prepedenošću bila je totalno neprevidiv spoj, kao benzin pomešan sakeom.Ti elementi su mogli da ostanu neko vreme u ravnoteži, ali bi požar, pre ili kasnije, bio neminovan.
