Albatros je jedna od najvećih ptica koje žive na Zemlji. Postoji 13 vrsta albatrosa. Njegova krila su uzana i dužina im je preko pet puta veća od širine. Raspon krila mu dostiže 3,5 metara, a dužina tela do jednog metra. Presek krila ima izvanredan hidrodinamičan oblik, što ga čini letačem bez premca. Albatros je jedina morska ptica koja može da uzleti sa površine mora ili okeana, a da ne zamahne krilima - dovoljno je samo da ih raširi.
Telo albatrosa je masivno, teško pokriveno perjem bele, crne, braon i sive boje, i dostiže dužinu od oko 140 cm. Glava je velika sa dugim snažnim, kukastim kljunom oštrih ivica i veoma izraženim nozdrvama. Noge su relativno kratke i sa plovnim kožicama i oštrim kandžama. Težak je od 12 do 20 kg.
Četiri petine svog života albatros provede na moru ili okeanu. Albatros star 50 godina preleti najmanje šest miliona kilometara. U stanju je da bez odmora danima i noćima leti iznad mora ili okeana hiljadama kilometara, upravljajući se strujama u vazduhu. Brzo sleće niz vetar među talase, naglo se okreće i strmo uzleće uz vetar i kruži oko brodova, a da ni jednom ne zamahne krilima. Često danima prate brodove koji napuštaju luke. Mornari ih ne ubijaju, jer postoji verovanje da bi im sreća okrenula leđa. Albatrosi spavaju plutajući na vodi.
Albatrosi se gnezde na pustim ostrvima u veoma brojnim kolonijama. Gnezdo je najčešće obično udubljenje u tlu ili uzvišenje od zemlje i trave, najčešće na vetrovitim padinama, jer im pri poletanju treba dovoljno vetra.
Albatros je veoma izdržljiv letač i isto tako dobar plivač. Kada se nađe na tlu gega se, mašući pritom glavom levo-desno. Zemlja, je za njega samo nužno zlo potrebno za parenje, polaganje jaja i odgajanje mladih. Većina vrsta počinje razmnožavanje kao već stare jedinke, čak sa 10 do 12 godina starosti. Albatrosi su monogamni i sparivanje je jednom za ceo život. Oni se vraćaju u svoje mesto rođenja da bi se razmnožavali. Ženka često snese, na svake dve godine samo jedno jaje, teško oko 500 g, na kome leži oko 60 dana, a mužjak je za to vreme hrani. Izlegli ptić se uglavnom hrani poluprobavljenom ribom iz kljuna roditelja i brzo raste. Posle tri meseca roditelji ga više ne čuvaju, a hrane ga samo povremeno.
Albatrosi su aktivni preko dana. Gutaju velike količine hrane i tako nadoknađuju energiju koju gube stalnim letenjem. Hrane se najviše različitim vrstama ribe, sipama, lignjama i rakovima koje love najčešće zaronjavanjem, a ponekad se sa visine strmoglavljuju na svoju žrtvu u moru ili okeanu. Hrane se i sitnim životinjama sa kopna, a i otpacima sa brodova, koje osete svojim dobro razvijenim čulom mirisa.
Albatrosi praktično nemaju prirodne neprijatelje. U prisustvu ljudi su nesigurni i plašljivi.
