Stari Grci su povezivali bele konje sa Pegazom, krilatim konjem boga mora Posejdona i smrtne Meduze. Kako mit govori, Zevs je Pegaza pretvorio u sazvežđe koje će uvek biti zauvek zapamćeno na nebu.
Ufingtonski beli konj je figura konja duga 110 metara, visoka 40 metara isklesana u krečnjaku na obronku brda u Oksfordširu u Engleskoj koja je stara više od 3000 godina. Neki veruju da je ova figura predstavljala simbol plodnosti, a drugi tvrde da je iza stajao neki religijski obred.
U keltskoj mitologiji, beli konj je povezan sa boginjom konja Eponom koja se vezuje sa plodnošću. Epona je jahala belu kobilu kako bi ispratila duše u zemlju mrtvih i ostvarila snove. Mnogi bi crtali figure belih konja kako bi ohrabrili porodice koje su želele da imaju više dece. Norveške žene borci valkire su jahale konje sa belim krilima da bi sakupile duhove heroja koji su poginuli u bici.
Sloveni su verovali da beli konji mogu pomoći ljudima da steknu uvid u to što će im doneti budućnost. Sveštenici bi posmatrali kretanje belog konja između niza ograda i proricali buduće događaje na osnovu toga koja noga će prvo zakoračiti kroz svaki red ograde.
Drevni Mađari su žrtvovali bele konje svom bogu, jer su oni simbolisali bogatstvo. Ovi konji su često slani u zamenu za plaćanje ili dugovanja i mogli su da donesu bolju žetvu.
U škotskoj mitologiji beli konj je povezan sa vodenim demonom. To stvorenje bi se moglo naći u jezercima i jezerima širom zemlje i imalo je sposobnost da se pretvori u druge forme, uključujući ljude.
