Tokom evolucije pticama neletačicama su krila zakržljala ili potpuno nestala. One nemaju letna pera. Telo i krila mogu biti pokriveni mekanim, rastresitim perjem, a oblici perja mogu biti drugačiji, kao što je na primer plišani izgled poput krzna ili su sitni i kompaktni zbog izolacije za vreme plivanja. Noge su im dobro razvijene, kao i kandže na nogama ili krilima koje ih štite od manjih neprijatelja. Većini ptica neletatačica kobilica grudne kosti je zakržala. Krila koriste za održavanje ravnoteže, promenu pravca kada trče i da bi oterale predatore silovitim lepetanjem. Neke ptice neletačice koriste krila i kao peraja za plivanje. Da bi nadoknadile nepostojanje krila, ove ptice često razvijaju bolju kamuflažu perja, jače noge za trčanje, specijalizovane noge za plivanje ili druge adaptacije koje im pomažu da prežive u njihovom prirodnom staništu. Neke ptice, kao što su kakapo i kivi, čak su razvile jake mirise koji mogu odvratiti predatore ili pomoći da privuku prijatelje.
Veruje se da su ptice neletačice u većini slučajeva nastale u odsustvu brojnih prirodnih neprijatelja, u bogatim eko sistemima na ostrvima na kojima su boravile, pri čemu nisu imale potrebu da lete.
U porodice ptica neletačica spadaju nojevi, nandui, kazuari, emui, kiviji, moe, slonovke. Najmanja ptica neletačica je galapagoski barski petlić, težak oko 30 g i dug 12 cm, dok je najveći noj, visok oko 2.7 m i težak oko 150 kg (postojalo je i većih vrsta, ali su izumrle).
Ptice neletačice se suočavaju sa mnogim pretnjama koje mogu biti opasnije za njih nego za ptice koje lete. Predatori, kao što su mačke i pacovi mogu da ih efektnije love i napadaju njihova gnezda. Takođe, su podložnije krivolovu, zamkama i drugim pretnjama koje je stvorio čovek. Pošto ne mogu da lete do novog staništa, gubitak staništa je takođe kritična pretnja za njih. Mnoge ptice su izumrle, kao što su moa, novozelandska guska, jamajkanski ibis, havajska zeba, veliki auk, dodo. Danas više od 80% ptica neletačica spada u ugrožene vrste ptica i ima tešku i neizvesnu budućnost.
