U grčkoj mitologiji boginja jutarnjeg rumenila i neba Eos je toliko volela svog muža Titona, sina trojanskog kralja Laomedonta koji je bio povezan sa muzikom da je od Zevsa tražila da mu da besmrtnost. Ali, pošto je Eos zaboravila da za njega potraži i večnu mladost on je stario, a njegovo pričanje se pretvorilo u nepodnošljiv zvuk i vremenom se skvrčio, smanjio i pretvorio u cvrčka.
Vekovima cvrčci imaju veliku ulogu u kineskom sujeverju. U kineskoj tradiciji cvrčak je donosilac sreće, ali i nesreće onima koji ga povrede. U Kini je bilo uobičajeno držati cvrčke u malim kavezima i ukrašenim kutijama i oni su bili poznati kao "psi satovi". Njihovo cvrčanje je bilo znak da je sve bezbedno i dobro. Pošto su znali svoju ljudsku porodicu i prijatelje, kada bi stranac došao u kuću tokom noći, oni bi prestali da pevaju. Ovo je bilo upozorenje da se neko približavao ko nije pripadao domaćinstvu.
Japanski drveni cvrčak (ili smai) je bio popularan u mitologiji. Njegovo pevanje simboliše pevanje budističkih sveštenika.
U Irskoj mnogi smatraju da su cvrčci duhovi i vrlo mudri. Verovalo se da donosi nesreću kada se govori loše o cvrčcima, jer su oni shvatali sve što je rečeno. U Irskoj i delovima Amerike zvali su se "stari ljudi", jer se verovalo da su stari stotine godina i da su mogli reći o svemu što se dogodilo i o istoriji njihovog doma, ali trebalo je i razumeti njihovo cvrčanje. Njihovo cvrčanje takođe je držalo daleko vile u toku noći, smatralo se blagim pomirljivim zvukom i svi su mogli bezbedno da spavaju.
Indijanci su od davnih vremena verovali da cvrčak donosi sreću, a imitiranje njegovog cvrčanja su smatrali velikom uvredom.
U zapadnoj kulturi cvrčak je hiljadama godina simbol domaćeg ognjišta. Da je cvrčak na ognjištu najsrećnija stvar na svetu kaže i Čarls Dikens u bajci Cvrčak na ognjištu. Takođe, ima mnogo značenja u folkloru i sujeverju. Tako se veruje da je cvrčak na ognjištu znak sreće, a ako ulazi kroz dimnjak loš znak. Smatra se i da može da predvidi kišu, smrt ili dolazak odsutnog ljubavnika.
