Prosečna dužina tela lastinog repka je 35 mm, a raspon krila od 80 do 90 mm. Ženke su dosta veće od mužjaka. Krila mogu da budu raznih boja.
Lastin repak ima svoju teritoriju koju brani od drugih leptira, insekata i manjih ptica. Njegov let je veoma brz i može da pređe veće razdaljine.
Lastini repci imaju odvojene polove. Njihova sezona parenja je obično od maja do jula. U toplim sunčanim danima, mužjaci “patroliraju“ napred i nazad po redovnoj putanji u potrazi za ženkama. Često oni budu na određenom mestu, gde se odvija spajanje koje traje dva do tri sata, pre nego što ženka ode. Nakon oplođenja ženka polaže jaja na listove biljaka. Male zelenkaste gusenice sa crnim i crvenim šarama se izležu iz jaja i počinju da se hrane. Posle nekog vremena, kada larva poraste pretvara se u lutku, učauri se i pričvrsti za stabljiku biljke gde miruje nekoliko nedelja. Pošto postaje laka meta za grabljivice tokom mirovanja, ona ima svoj sistem odbrane, i čaura u kojoj se nalazi jedinka nalik je na list. Kada se završi preobražaj, iz čaure izlazi mladi leptir i on kasnije počinje sa stvaranjem nove generacije. Tokom jedne godine se izlegu dve do tri generacije.
Lastin repak se hrani samo biljkama. Ujutro i popodne, slobodno leti oko svog staništa, pauzirajući redovno na ružičastim cvetovima angelike, različka, čkalja, koronaria karanfila, rumenike i valerijane. Kada siše nektar on drži krila konstantno neaktivno kako bi sprečio da težina njegovog tela povuče krhke cvetove.
Prirodni neprijatelji lastinih repaka su ptice, pčele i insekti. Zbog upotrebe pesticida, uništavanja njihovog staništa i kolekcionara leptira oni su veoma ugrožena vrsta.
