Pojam utiskivanje ukazuje na to da "slika" majke ili nekog drugog utisnutog objekta ostaje trajno fiksirana, urezana, utisnuta u nervni sistem mladih, tako da oni slede samo taj i nijedan drugi objekat. Ovaj pojam potiče od nemačkog termina pragung, a na engleskom jeziku je preveden kao imprinting. Prvi put ga je koristio nemački biolog Oskar Hajnrot, iako je Daglas Spalding koristio vrlo sličnu metaforu, odnosno pečatiranje. Konrad Lorenc je takođe koristio ovaj termin, jer je smatrao da se objekat koji sreće novorođena ptica na neki način utiskuje odmah i nepovratno u njen nervni sistem.
Fenomen utiskivanja je najviše izražen kod nekih vrsta ptica, a javlja se i kod domaćih pataka, kokošaka i gusaka. Vezivanje reakcije praćenja za neki pokretni objekat je ograničeno na jedan uski vremenski interval. Reakcija praćenja je urođena reakcija, ali izbor objekta koji će se pratiti je naučen u prvim danima života. Nakon izlaska iz njihovih jaja obično je majka prvi pokretni objekat u životu pačića, pilića i guščića i oni je prate. Ali, ako njeno mesto zauzme drugi pokretni objekat, mladunci će pratiti taj drugi objekat, a ne nju. Objekat praćenja može da bude ženka srodne vrste, čovek, model mužjaka ili ženke iste vrste, čak i obična kutija.
Da bi istražio fenomen utiskivanja kod životinja Konrad Lorenc je izlegao guščiće u inkubatoru. Pošto je on bio prvi objekat koga su videli, gušćići su ga tretirali kao roditeljsku pticu, a ne ženke svoje vrste i kasnije su ga pratili.
